Ангиопоетин
Ангиопоетин је део породице васкуларних фактора раста који играју улогу у ембрионалној и постнаталној ангиогенези. Сигнализација ангиопоетина најдиректније кореспондира са ангиогенезом, процесом којим се нове артерије и вене формирају из већ постојећих крвних судова. Ангиогенеза се одвија кроз клијање, миграцију ендотелних ћелија, пролиферацију и дестабилизацију и стабилизацију крвних судова. Они су одговорни за склапање и растављање ендотелне облоге крвних судова.[2] Ангиопоетински цитокини су укључени у контролу микроваскуларне пермеабилности, вазодилатације и вазоконстрикције сигнализирајући ћелије глатких мишића које окружују судове.[3]
| Ангиопоетин 1 | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | ANGPT1 |
| Entrez | 284 |
| HUGO | 484 |
| OMIM | 601667 |
| RefSeq | NM_001146 |
| UniProt | Q15389 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 8 q22.3-8q23 |
| Ангиопоетин 2 | |
|---|---|
 Crystal structure of the human angiopoietin-2 receptor binding domain.[1] | |
| Идентификатори | |
| Симбол | ANGPT2 |
| Entrez | 285 |
| HUGO | 485 |
| OMIM | 601922 |
| RefSeq | NM_001147 |
| UniProt | O15123 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 8 p23 |
Ангиопоетин 1 је критичан за сазревање крвних судова, адхезију, миграцију и преживљавање. Ангиопоетин 2, с друге стране, промовише ћелијску смрт и ремети васкуларизацију. Ипак, када је у спрези са факторима раста васкуларног ендотела, или ВЕГФ, може да подстакне неоваскуларизацију.[4]
Врсте
уредиЗа сада постоје четири идентификована ангиопоетина:
- Ангиопоетин 1 (АНГПТ1),
- Ангиопоетин 2 (АНГПТ2),
- Ангиопоетин 3 (АНГПТЛ3),[5]
- Ангиопоетин 4 (АНГПТ4).[5]
Поред тога, постоји велики број протеина који су блиско повезани са („сличним“) ангиопоетинима (протеин 1, АНГПТЛ2, АНГПТЛ3, АНГПТЛ4, АНГПТЛ5, АНГПТЛ6, АНГПТЛ7, АНГПТЛ8).[6]
Извори
уреди- ^ PDB: 1Z3U; Barton WA, Tzvetkova D, Nikolov DB (мај 2005). „Structure of the angiopoietin-2 receptor binding domain and identification of surfaces involved in Tie2 recognition”. Structure. 13 (5): 825—32. PMID 15893672. doi:10.1016/j.str.2005.03.009
.
- ^ Alves BE, Montalvao SA, Aranha FJ, Siegl TF, Souza CA, Lorand-Metze I, et al. (2010). „Imbalances in serum angiopoietin concentrations are early predictors of septic shock development in patients with post chemotherapy febrile neutropenia.”. BMC Infect Dis. 10: 143. PMC 2890004 . PMID 20509945. doi:10.1186/1471-2334-10-143 .
- ^ Scott F. Gilbert (10. 4. 2010). Developmental Biology (Loose Leaf). Sinauer Associates Incorporated. ISBN 978-0-87893-558-1.
- ^ Fagiani E, Christofori G (2013). „Angiopoietins in angiogenesis.”. Cancer Lett. 328 (1): 18—26. PMID 22922303. doi:10.1016/j.canlet.2012.08.018.
- ^ а б Valenzuela DM, Griffiths JA, Rojas J, Aldrich TH, Jones PF, Zhou H, McClain J, Copeland NG, Gilbert DJ, Jenkins NA, Huang T, Papadopoulos N, Maisonpierre PC, Davis S, Yancopoulos GD (април 1999). „Angiopoietins 3 and 4: Diverging gene counterparts in mice and humans”. Proc Natl Acad Sci U S A. 96 (5): 1904—9. Bibcode:1999PNAS...96.1904V. PMC 26709 . PMID 10051567. doi:10.1073/pnas.96.5.1904 .
- ^ Santulli G (2014). „Angiopoietin-like proteins: a comprehensive look”. Frontiers in Endocrinology. 5: 4. PMC 3899539 . PMID 24478758. doi:10.3389/fendo.2014.00004 .
Спољашње везе
уреди | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
