Амилоза је полисахарид, односно линеарни полимер састављен од 500-1500 молекула D-глукозе који су повезани α(1→4) гликозидном везом.[1] Међусобно повезани глукозни мономери не граде издужену формацију, већ спирално увијени ланац у облику хеликса. Молекулска маса ове структуре се креће у распону од 105 до 106, у зависности од састава и порекла.[2]

Амилоза
Идентификација
ECHA InfoCard 100.029.702
MeSH Amylose
Својства
варијабилна
Моларна маса променљива
Агрегатно стање бели прах
Опасности
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
1
1
0
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Амилоза учествује у изградњи скроба заједно са амилопектином, где на њу отпада око 15-25% од укупне количине скроба. У ствари, она учествује у изградњи унутрашњег дела а амилопектин у изградњи опне појединачног скробног зрнца.

Замена за пиринач, која садржи висок проценат амилозе, има знатно нижи гликемијски индекс од правог пиринча и препоручује се особама оболелим од дијабетеса.

Извори

уреди
  1. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  2. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 

Спољашње везе

уреди