Хеликс, од грчке речи έλικας/έλιξ, је облик завијен попут навоја на шрафу, или спиралних (исправно хеликоидних) степеница. Хеликси су важни у биологији, јер молекул ДНК има облик хеликса, а многи протеини имају подструктуре облика хеликса (алфа хеликс).

Хеликс конструисан од цигле
Природни левострани хеликс

Хеликс може бити левострани или деснострани. Ако се посматра из правца осе хеликса, ако кретање у правцу казаљке на сату одговара кретању од посматрача, онда се ради о десностраном хеликсу. Ако кретање у смеру супротном смеру казаљке на сату одговара кретању од посматрача, онда се ради о левостраном хеликсу. Хиралност се тиче хеликса, не перспективе: деснострани хеликс се не може окренути тако да изгледа као левострани (осим ако се посматра у огледалу), и обратно.

Већина шрафова су деснострани хеликси. Алфа хеликс у биологији, као и А и Б форме ДНК молекула су такође деснострани хеликси. З форма ДНК молекула је левострани хеликс.

Висина хеликса је раздаљина између две тачке на хеликсу које се разликују за тачно један обртај хеликса.

У математици, хеликс је крива 3-димензионом простору. Следе три једначине које у правоуглом координатном систему описују хеликс:

Како се параметар t повећава, тачка (x,y,z) прати деснострани хеликс висине 2 пи око z-осе.

У цилиндричном координатном систему (r, θ, h), исти хеликс је описан једначинама:

Осим ротације, транслације, и промене величине, сви деснострани хеликси су еквивалентни хеликсу дефинисаном горе. Еквивалентни левострани хеликс се може конструисати на разне начине, а најједноставнији је да се x, y или z компонента помножи са -1.

Двоструки хеликс се обично састоји од два конгруентна хеликса дуж исте осе, који се разликују само за транслацију дуж осе, која може али не мора бити за пола пута.

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди