Државе Њемачке
Савезна Република Њемачка је федерална парламентарна република која је сачињена од шеснаест држава (њем. Land;[а] држава чланица (њем. Bundesland)). С обзиром на то да је данашња Њемачка настала од неколико држава, она има федерални устав, а конститутивне државе су садржале одређени степен суверенитета. Са нагласком на географске услове, Берлин и Хамбург се сматрају градовима државама (њем. Stadtstaaten), као што је Слободни ханзеатски град Бремен, кога у ствари чине градови Бремен и Бремерхафен. За осталих тринаест држава чланица се користи назив територијална држава (њем. Flächenländer).
Савезна Републике Њемачка је 1949. године настала уједињењем западних држава (које су претходно биле под америчком, британском и француском управом) које су створене након Другог свјетског рата. У почетку, 1949. године, државе чланице СР Њемачке су биле: Баден, Баварска, Бремен, Хамбург, Хесен, Доња Саксонија, Сјеверна Рајна-Вестфалија, Рајна-Палатинат, Шлезвиг-Холштајн, Виртемберг-Баден (до 1952) и Виртемберг-Хоенцолерн (до 1952). Западни Берлин, који званични није био дио СР Њемачке, био је у великој мјери интегрисан и дефакто је сматран савезном државом.
Године 1952, након референдума, Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хоенцолерн су спојени у Баден-Виртемберг. Године 1957. Протекторат Сар се придружио Њемачкој као Сарланд. Уједињењем Њемачке 1990. године, којим је Њемачка Демократска Република ушла у састав Савезне Републике Њемачке, довело је до обнављања источних савезни држава: Бранденбург, Мекленбург-Западна Померанија, Саксонија, Саксонија-Анхалт и Тирингија, као и до поновног спајања Западног и Источног Берлина у Берлин и његово успостављање као пуноправне и једнаке државе. Регионални референдум 1996. године на коме се изјашњавало о спајању Берлина са околним Бранденбургом у „Бранденбург-Берлин” није достигао неопходну већину гласова у Бранденбургу, док је већина Берлинаца гласала са спајање.
Федерализам је један од утемељених уставних принципа Њемачке. Према Уставу Њемачке, нека питања, као што су спољни послови и одбрана, искључиво су одговорност федерације (тј. федералног нивоа), док остала питања падају под заједничке надлежности држава чланица и федерације; државе чланице задржавају резидуални законодавни интегритет за сва друга подручја, укључујући „културу”, која у Њемачкој не подразумијева само питања као што су финансијска промоција умјетности и науке, него и већину облика образовања и обуке. Иако су спољни односи, укључујући међународно уговоре, прије свега одговорност федералног нивоа, конститутивне државе имају одређена ограничена овлашћења у овој области: у питањима која се непосредно утичу на њих, државе чланице своје интересе бране на федералном нивоу кроз Бундесрат (Савезни савјет; горњи дом Савезног парламента Њемачке) и у областима у којима имају законодавну власт имају ограничена овлашћења да закључе међународне уговоре „уз сагласност федералне владе”.[2]
Државе чланице
уреди| Грб | Застава | Држава чланица | Дио СРЊ од | Шеф владе | Слика | Владајућа коалиција |
Гласова у Бундесрату |
Површина (км2) | Бр. становника | Ст. по км2 | Гл. град | ISO 3166-2 код |
БДП по главни ст. (€) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
Баден-Виртемберг | 1952.[б] | Винфрид Кречман (Зелени) | .jpg)
|
Зелени, CDU | 6 | 35.752 | 10.755.000 | 301 | Штутгарт | BW | 34.885 |
|
|
Баварска | 1949. | Маркус Зедер (CSU) | CSU | 6 | 70.552 | 12.542.000 | 178 | Минхен | BY | 35.443 | |
|
|
Берлин | 1990.[в] | Михаел Милер (SPD) | _by_Sandro_Halank.jpg)
|
SPD, Зелени, Љевица | 4 | 892 | 3.469.000 | 3.890 | — | BE | 28.806 |
|
|
Бранденбург | 1990. | Дитмар Видке (SPD) | .jpg)
|
SPD, Љевица | 4 | 29.479 | 2.500.000 | 85 | Потсдам | BB | 22.074 |
|
|
Бремен | 1949. | Андреас Бовеншулте (SPD) | 
|
SPD, Зелени | 3 | 419 | 661.000 | 1.577 | Бремен | HB | 42.405 |
|
|
Хамбург | 1949. | Петер Ченчер (SPD) | 
|
SPD, Зелени | 3 | 755 | 1.788.000 | 2.368 | — | HH | 52.401 |
|
|
Хесен | 1949. | Волкер Буфир (CDU) | 
|
CDU, Зелени | 5 | 21.115 | 6.066.000 | 287 | Висбаден | HE | 37.509 |
|
|
Доња Саксонија | 1949. | Штефан Вајл (SPD) | 
|
SPD, Зелени | 6 | 47.609 | 7.914.000 | 166 | Хановер | NI | 28.350 |
|
|
Мекленбург-Западна Померанија | 1990. | Мануела Швезиг (SPD) | 
|
SPD, CDU | 3 | 23.180 | 1.639.000 | 71 | Шверин | MV | 21.404 |
|
|
Сјеверна Рајна- Вестфалија |
1949. | Армин Лашет (CDU) | .jpg){kind=small}
|
CDU, FDP | 6 | 34.085 | 17.837.000 | 523 | Диселдорф | NW | 32.882 |
|
|
Рајна-Палатинат | 1949. | Малу Дрејер (SPD) | 
|
SPD, Зелени, FDP | 4 | 19.853 | 4.052.803 | 202 | Мајнц | RP | 28.311 |
|
|
Сарланд | 1957. | Тобијас Ханс (CDU) | 
|
CDU, SPD | 3 | 2.569 | 1.018.000 | 400 | Сарбрикен | SL | 30.098 |
|
|
Саксонија | 1990. | Михаел Кречмер (CDU) | _by_Sandro_Halank%E2%80%93079.jpg)
|
CDU, SPD | 4 | 18.416 | 4.143.000 | 227 | Дрезден | SN | 22.980 |
|
|
Саксонија-Анхалт | 1990. | Рајнер Хазелоф (CDU) | _02.jpg)
|
CDU, SPD, Зелени | 4 | 20.446 | 2.331.000 | 116 | Магдебург | ST | 22.427 |
|
|
Шлезвиг-Холштајн | 1949. | Данијел Гинтер (CDU) | 
|
CDU, FDP, Зелени | 4 | 15.799 | 2.833.000 | 179 | Кил | SH | 25.947 |
|
|
Тирингија | 1990. | Бодо Рамелов (Љевица) | 
|
Љевица, SPD, Зелени | 4 | 16.172 | 2.231.000 | 138 | Ерфурт | TH | 21.663 |
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ С обзиром да ријеч Länd на њемачком значи земља,[1] термин држава се користи како би се избјегле двосмислености.
- ^ Државе чланице Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хохенцолерн биле су конститутивне државе када је федерација основана 1949. године. Оне су удружиле да би формирале Баден-Виртемберг 1952. године.
- ^ Берлин се званично сматра савезном државом од уједињења 1990. године, иако је Западни Берлин углавном сматран савезном државом Западне Њемачке.
Референце
уреди- ^ „land prevod | nemacko - srpski rečnik”. onlinerecnik.com (на језику: српски). Приступљено 7. 7. 2018.
- ^ Leonardy, Uwe (1999). „Länder Power-Sharing in International Relations and European Affairs”. The institutional structures of German federalism. Working papers / Friedrich-Ebert-Stiftung, London Office (електронско изд.). Friedrich Ebert Foundation.
