Алисон Моје

Алисон Моје
Алисон Моје
Лични подаци
Име по рођењу	Женевјев Алисон Џејн Моје
Датум рођења	18. јун 1961. (63 год.)
Место рођења	Билерикеј, Базилдон, Уједињено Краљевство
Занимање	певачица
Музички рад
Активни период	1978—данас
Жанр	синтпоп, нови талас, соул
Инструмент	вокал
Остало
Повезани чланци	Yazoo

Женевјев Алисон Џејн Моје (енгл. Geneviève Alison Jane Moyet; Билерикеј, 18. јун 1961) енглеска је певачица.

Биографија

Рођена је у граду Билерикеј, отац јој је Француз и мајка Енглескиња.^[1] Одрасла је у граду Базилдону, где је похађала основну школу, а затим и средњу школу.^[2]^[3] Крајем седамдесетих година била је чланица неколико локалних панк рок група из околине Есекса.

Професионалну каријеру је започела 1981. године, када је заједно са Винсом Кларком основала бенд Yazoo. Објавили су два студијска албума и извршили значајан утицај на многе, углавном сличне извођаче који су се касније појавили. Yazoo је имао неколико хитова, као што су Only You, Don’t Go, Situation и Nobody’s Diary. Имали су успех широм света, посебно у Британији где су три од њихова четири сингла ушли у ТОП 3 на музичким листама.^[4] У Северној Америци су најпознатији по песми „Situation”.

Упркос њиховом успеху, дуо се раздвојио у мају 1983. због лоших односа и разилажења ставова око даље будућности групе.^[5]^[6]^[7] Винс Кларк је формирао групу „Erasure”, још један успешни синтпоп дуо, док је Алисон Моје започела врло успешну солистичку каријеру.

Као соло певачица објавила је девет албума.

Два пута се удавала, има троје деце, једног сина и две кћерке.^[8]

Дискографија

Yazoo

Upstairs at Eric's (1982)
You and Me Both (1983)

Соло албуми

Alf (1984)
Raindancing (1987)
Hoodoo (1991)
Essex (1994)
Hometime (2002)
Voice (2004)
The Turn (2007)
The Minutes (2013)
Other (2017)

Референце

^ Feedreader: Full Issue. Alison Moyet Biography^{[мртва веза]}. 28. 9. 2012.
^ „'I quite enjoy the invisibility of middle age'”. Echo. 27. 10. 2017. Приступљено 5. 11. 2017.
^ „Alison Moyet gets honorary degree from South Essex College”. Echo-news.co.uk. 27. 9. 2011. Приступљено 16. 3. 2014.
^ Roberts, David (ed.) (2006). British Hit Singles & Albums (19th изд.). London, England: Guinness World Records Ltd. стр. 613. ISBN 978-1-904994-10-7.
^ Paphides, Pete (18. 4. 2008). „Back with his other Alf: Vince Clarke and Alison Moyet reunite for Yazoo”. The Times. London, England.
^ Lowrey, Nix (2011). „Alison Moyet Interviewed: Only You – The Story & End Of Yazoo”. The Quietus. Приступљено 6. 12. 2013. ^{[мртва веза]}
^ Burt, Kate (2008). „How We Met: Alison Moyet & Vince Clarke”. The Independent. London, England: Independent Print Ltd. Архивирано из оригинала 11. 6. 2008. г. Приступљено 11. 6. 2008.
^ Paton, Maureen (2. 10. 2009). „'There's a lot to be said for saying No': Alison Moyet talks about her self-imposed exile from music”. Daily Mail. London, England: Daily Mail and General Trust. Приступљено 3. 5. 2013.

Спољашње везе

Званични веб-сајт
Алисон Моје Јутјуб
Биографија на Allmusic
Алисон Моје на сајту IMDb (језик: енглески)

[FR-1] Feedreader: Full Issue. Alison Moyet Biography^{[мртва веза]}. 28. 9. 2012.

[2] „'I quite enjoy the invisibility of middle age'”. Echo. 27. 10. 2017. Приступљено 5. 11. 2017.

[3] „Alison Moyet gets honorary degree from South Essex College”. Echo-news.co.uk. 27. 9. 2011. Приступљено 16. 3. 2014.

[BritishHit_Singles-4] Roberts, David (ed.) (2006). British Hit Singles & Albums (19th изд.). London, England: Guinness World Records Ltd. стр. 613. ISBN 978-1-904994-10-7.

[Times20080418-5] Paphides, Pete (18. 4. 2008). „Back with his other Alf: Vince Clarke and Alison Moyet reunite for Yazoo”. The Times. London, England.

[Quietus20110504-6] Lowrey, Nix (2011). „Alison Moyet Interviewed: Only You – The Story & End Of Yazoo”. The Quietus. Приступљено 6. 12. 2013. ^{[мртва веза]}

[Indy20080608-7] Burt, Kate (2008). „How We Met: Alison Moyet & Vince Clarke”. The Independent. London, England: Independent Print Ltd. Архивирано из оригинала 11. 6. 2008. г. Приступљено 11. 6. 2008.

[moyetexile-8] Paton, Maureen (2. 10. 2009). „'There's a lot to be said for saying No': Alison Moyet talks about her self-imposed exile from music”. Daily Mail. London, England: Daily Mail and General Trust. Приступљено 3. 5. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]