Алексије Палеолог (севаст)
Алексије Дука Палеолог (средњегрчки: Ἀλέξιος Δούκας Παλαιολόγος) је био византијски аристократа из дванаестог века - члан породице Палеолог, који је носио почасну титулу севаста.
Алексије Палеолог је био трећи син севаста Георгија Палеолога – генерала, и блиског сарадника цара Алексија I Комнина. Везу Алексија Палеолога са породицом Георгија Палеолога потврђује монодија Лава Мегиста о прецима великог етериарха Георгија Палеолога, упућена жени потоњег, у којој се помиње да је мајка Алексија Палеолога била потомак цезар и сестра жене цара Алексија I Комнина.[1] Овај податак омогућава извесну идентификацију мајке Алексија Палеолога са Аном Дукином - женом Георгија Палеолога, који је био унука цезара Јована Дуке и млађа сестра царице Ирине Дукине, супруге цара Алексија I Комнина. Алексије је био трећи син Георгија Палеолога и Ане Дука и био је млађи брат Андроника Палеолога и Нићифора Палеолога.[2]
Алексије Палеолог се помиње и у песми Николаја Каликла, посвећеној икони Христа Искупитеља, украшеној даровима његове жене Ане Дука, за коју Каликле извештава да је била из породице Комнина. Каликлеов податак је важан додатак подацима о Алексијевој жени садржаним у монодији Лава Мегиста, који наводи да је жена Алексија Палеолога била ћерка севаста Алексија Комнинодука, који је био син прото-севаста и великог доместика Запада Хадријана и од порфиророђене Ане из породице Дука, ћерке цара Константина X Дуке.[3] Ови подаци омогућавају да се жена Алексија Палеолога идентификује као Ана Дукина Комнина, ћерка Алексија Дуке Комнина и Ирине Синадине и унука Aдријана Комнина и његове супруге Зоје Дукине – најмлађе ћерке цара Константина X Дуке, помиње је Лав Мегист са њеним монашким именом Ана.[4]
Из Каликлеове песме јасно се види да је Алексије Палеолог имао и титулу севаста, за коју се зна да је дата свим синовима Георгија Палеолога и Ане Дука.[5]
Алексије Палеолог и Ана Дукина Комнина имали су троје деце:
- Георгије Палеолог, велики етериарх
- Константин Палеолог, пансеваст
- ћерка непознатог имена Палеологина.[6]
Референце
уреди- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 149–151, 14. – Alexis Paléologue; Lampsidis 1970, pp. 403.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 149–151, 14. – Alexis Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 149–151, 14. – Alexis Paléologue; Lampsidis 1970, pp. 404.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 149–151, 14. – Alexis Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 149–151, 14. – Alexis Paléologue.
- ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 149–151, 14. – Alexis Paléologue.
Литература
уреди- (језик: француски) Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986). Les premiers paléologues. Études Prosopographiques (online), Byzantina Sorbonensia, 5. Paris: Éditions de la Sorbonne (published online 4 септември 2017),. doi:10.4000/books.psorbonne.1939. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ), ISBN 9782859441104, online ISBN 9782859448295,. doi:10.4000/books.psorbonne.1927. Недостаје или је празан параметар|title=(помоћ), посетен на 20 юни 2022 - (језик: немачки) Lampsidis, Odysseas (1970). Beitrag zur Biographie des Georgios Paläologos des Megas Hetäreiarches. – Byzantion, 40(2), 393-407, JSTOR 4171210
