Александер Брикнер

Александер Брикнер
Александер Брикнер
	Александер Брикнер
Лични подаци
Датум рођења	29. јануар 1856.
Место рођења	Тарнопољ, Аустријско царство
Датум смрти	24. мај 1939. (83 год.)
Место смрти	Берлин, Трећи рајх

Александер Брикнер (нем. Aleksander Brückner; Тарнопољ, 29. јануар 1856^[1] — Берлин, 24. мај 1939) је био пољски филолог, слависта, и професор универзитета у Берлину.

Живот и рад

Брикнер је рођен у Галицији, тада делу Аустријског царства. Потиче из аустро-пољске породице. Образовао се у Лавову под надзором Омелијана Охоновског (Omelian Ohonovsky), у Бечу под Францом Миклошичем, и у Берлину под Ватрославом Јагићем. Прво је предавао у Лавову, а 1876. добио је докторат у Бечу. Тада пише студију о словенским насељима око Магдебурга нем. „Die slawischen Aussiedlungen in der Altmark und im Magdeburgischen“. Године 1881. почео је да предаје у Берлину, где је био декан одељења за словенску филологију (1881—1924). Био је члан многих академија, укључујући оне у Кракову, Петрограду, Лавову, Софији, Прагу и Београду.

Брикнер је писао на пољском и немачком о историји словенских језика и литературе, о фолклору, древној словенској и балтичкој митологији, и о историји пољске и руске литературе. Брикнер је био специјалист за старије периоде пољске и словенске културе, и био је откривач, преводилац, и издавач најстаријег познатог писаног документа на пољском језику, Проповеди о светом крсту пољ. Kazania świętokrzyskie. Имао је такође јако велико знање о средњовјековној пољској литератури из оригиналних текстова, а био је и велики стручњак за период ренесансе и рано модерно доба.

Брикнер је покушавао да подигне престиж старе славенске културе у очима и запада и Пољака. Био је критичар руске аутократије свога времена. Током Првог светског рата је подржавао Централне силе, али је био против Брест-Литовског споразума. Ипак, највише се бавио истраживањима, а не политиком.

Веровао је да словенски и балтички језици имају заједнички протојезик, и увек је истицао балто-словенске везе. Сматрао је да је прадомовина Словена била у данашњој Пољској. Био је присталица тезе о Норманима као оснивачима Русије у државу.

Након Првог светског рата 1924. отишао је у пензију, и посветио се писању кратких историја пољске културе и језика.

Дела

Geschichte der polnischen Literatur (1901)
Dzieje literatury polskiej (t. 1 i 2, 1903)(Kujawsko-pomorska Biblioteka Cyfrowa: Dzieje literatury polskiej w zarysie [1], том 2.)
Starożytna Litwa. Ludy i bogi. Szkice historyczne i mitologiczne (1904; поново издато: 1985)
Historia literatury rosyjskiej (1905)^[2]
Mikołaj Rej i różnowiercy polscy (1906)
Dzieje języka polskiego (1906)
Zasady etymologii słowiańskiej (1917)
Mitologia słowiańska (1918; поново издато: 1980)
Mitologia polska (1924; поново издато: 1980)
Słownik etymologiczny języka polskiego (1926–1927)
Dzieje kultury polskiej (књиге 1-4, 1930-1932; 1991)
Encyklopedia staropolska (књиге 1-2, 1937-1939; поново издато: 1990)

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од фебруара 1906.

Референце

^ Grzegorz Rąkowski. Przewodnik krajoznawczo-historyczny po Ukrainie Zachodniej. Część II: Podole. Oficyna Wydawnicza «Rewasz», 2006. Strona 352.
^ Morfill, W. R. (април 1906). „Geschichte der russischen Literatur by A. Brückner”. The Modern Language Review. 1 (3): 259—261. JSTOR 3713626.

Литература

Jan Otrębski, "Aleksander Bruckner w dziesiątą rocznicę śmierci," Slavia occidentalis, XX (1960), 1-46.
H. Pohrt, "Beiträge zum Wirken des Slawisten Aleksander Brückner in Berlin, 1881-1939), Zeitschrift für Slawistik, XV (1970), 90-102.
W. Kosny, "Aleksander Brückner: Ein polnischer Slavist in Berlin als 'Dolmetscher der Geister'", Zeitschrift für Slawistik, XXXVI (1991) 381-91.
Wiktor Weintraub, "Aleksander Brückner (1856—1939)," у Nation and History: Polish Historians from the Enlightenment to the Second World War, уредници Peter Brock, John D. Stanley, и Piotr J. Wrobel (Торонто: University of Toronto Press, 2006), pp. 197–212.
Хрватска енциклопедија, Загреб, 1941–1945
Bibliografia literatury polskiej. Nowy Korbut, 13 (Warszawa 1970) 276–291.
Obraz literatury polskiej XIX i XX wieku, seria piata, 4. Kraków 1977. Str. 711–729 (W. Berbelicki).

Спољашње везе

Биографија на сајту САНУ

[1] Grzegorz Rąkowski. Przewodnik krajoznawczo-historyczny po Ukrainie Zachodniej. Część II: Podole. Oficyna Wydawnicza «Rewasz», 2006. Strona 352.

[2] Morfill, W. R. (април 1906). „Geschichte der russischen Literatur by A. Brückner”. The Modern Language Review. 1 (3): 259—261. JSTOR 3713626.

[1]

[2]