Aleksander Brikner

Aleksander Brikner (nem. Aleksander Brückner; Tarnopolj, 29. januar 1856 — Berlin, 24. maj 1939) je bio poljski filolog, slavista, i profesor univerziteta u Berlinu.

Aleksander Brikner
Aleksander Brikner
Lični podaci
Datum rođenja	(1856-01-29)29. januar 1856.
Mesto rođenja	Tarnopolj, Austrijsko carstvo
Datum smrti	24. maj 1939.(1939-05-24) (83 god.)
Mesto smrti	Berlin, Treći rajh

Život i rad

Brikner je rođen u Galiciji, tada delu Austrijskog carstva. Potiče iz austro-poljske porodice. Obrazovao se u Lavovu pod nadzorom Omelijana Ohonovskog (Omelian Ohonovsky), u Beču pod Francom Miklošičem, i u Berlinu pod Vatroslavom Jagićem. Prvo je predavao u Lavovu, a 1876. dobio je doktorat u Beču. Tada piše studiju o slovenskim naseljima oko Magdeburga nem. „Die slawischen Aussiedlungen in der Altmark und im Magdeburgischen“. Godine 1881. počeo je da predaje u Berlinu, gde je bio dekan odeljenja za slovensku filologiju (1881—1924). Bio je član mnogih akademija, uključujući one u Krakovu, Petrogradu, Lavovu, Sofiji, Pragu i Beogradu.

Brikner je pisao na poljskom i nemačkom o istoriji slovenskih jezika i literature, o folkloru, drevnoj slovenskoj i baltičkoj mitologiji, i o istoriji poljske i ruske literature. Brikner je bio specijalist za starije periode poljske i slovenske kulture, i bio je otkrivač, prevodilac, i izdavač najstarijeg poznatog pisanog dokumenta na poljskom jeziku, Propovedi o svetom krstu polj. Kazania świętokrzyskie. Imao je takođe jako veliko znanje o srednjovjekovnoj poljskoj literaturi iz originalnih tekstova, a bio je i veliki stručnjak za period renesanse i rano moderno doba.

Brikner je pokušavao da podigne prestiž stare slavenske kulture u očima i zapada i Poljaka. Bio je kritičar ruske autokratije svoga vremena. Tokom Prvog svetskog rata je podržavao Centralne sile, ali je bio protiv Brest-Litovskog sporazuma. Ipak, najviše se bavio istraživanjima, a ne politikom.

Verovao je da slovenski i baltički jezici imaju zajednički protojezik, i uvek je isticao balto-slovenske veze. Smatrao je da je pradomovina Slovena bila u današnjoj Poljskoj. Bio je pristalica teze o Normanima kao osnivačima Rusije u državu.

Nakon Prvog svetskog rata 1924. otišao je u penziju, i posvetio se pisanju kratkih istorija poljske kulture i jezika.

Dela

• Geschichte der polnischen Literatur (1901)
• Dzieje literatury polskiej (t. 1 i 2, 1903)(Kujawsko-pomorska Biblioteka Cyfrowa: Dzieje literatury polskiej w zarysie [1], tom 2.)
• Starożytna Litwa. Ludy i bogi. Szkice historyczne i mitologiczne (1904; ponovo izdato: 1985)
• Historia literatury rosyjskiej (1905)
• Mikołaj Rej i różnowiercy polscy (1906)
• Dzieje języka polskiego (1906)
• Zasady etymologii słowiańskiej (1917)
• Mitologia słowiańska (1918; ponovo izdato: 1980)
• Mitologia polska (1924; ponovo izdato: 1980)
• Słownik etymologiczny języka polskiego (1926–1927)
• Dzieje kultury polskiej (knjige 1-4, 1930-1932; 1991)
• Encyklopedia staropolska (knjige 1-2, 1937-1939; ponovo izdato: 1990)

Akademik

Dopisni je član Srpske kraljevske akademije (Akademije filosofskih nauka) od februara 1906.

Literatura

• Jan Otrębski, "Aleksander Bruckner w dziesiątą rocznicę śmierci," Slavia occidentalis, XX (1960), 1-46.
• H. Pohrt, "Beiträge zum Wirken des Slawisten Aleksander Brückner in Berlin, 1881-1939), Zeitschrift für Slawistik, XV (1970), 90-102.
• W. Kosny, "Aleksander Brückner: Ein polnischer Slavist in Berlin als 'Dolmetscher der Geister'", Zeitschrift für Slawistik, XXXVI (1991) 381-91.
• Wiktor Weintraub, "Aleksander Brückner (1856—1939)," u Nation and History: Polish Historians from the Enlightenment to the Second World War, urednici Peter Brock, John D. Stanley, i Piotr J. Wrobel (Toronto: University of Toronto Press, 2006), pp. 197–212.
• Hrvatska enciklopedija, Zagreb, 1941–1945
• Bibliografia literatury polskiej. Nowy Korbut, 13 (Warszawa 1970) 276–291.
• Obraz literatury polskiej XIX i XX wieku, seria piata, 4. Kraków 1977. Str. 711–729 (W. Berbelicki).

Spoljašnje veze

• Biografija na sajtu SANU