Александар Ивић
Александар Ивић (Београд, 6. март 1949 — Београд, 27. децембар 2020) био је српски математичар, професор емеритус Универзитета у Београду и академик САНУ.
| Александар Ивић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. март 1949. |
| Место рођења | Београд, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 27. децембар 2020. (71 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Образовање | Природно-математички факултет |
| Универзитет | Универзитет у Београду |
| Породица | |
| Супружник | Санда Рашковић Ивић |
| Деца | Наталија, Емилија, Јован |
| Родитељи | Павле Ивић Милка Ивић |
Биографија
уредиРођен је као син познатих лингвиста и академика Павла и Милке Ивић. Деда по оцу је био историчар Алекса Ивић, а прадеда по мајци песник Војислав Илић, син књижевника и министра Јована Илића.
Био је учесник на Међународној математичкој олимпијади 1967. године.[1] На Природно-математичком факултету Универзитета у Београду је магистрирао 1973. и докторирао 1975. године.[2] Наслов докторске дисертације био му је „О неким класама аритметичких функција које су везане за расподелу простих бројева“, а ментор Ђуро Курепа.[3] Његова научна област деловања била је аналитичка теорија бројева.
Након рада на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду прелази на Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду (Катедра за примењену математику), пролазећи кроз сва универзитетска звања. За редовног професора изабран је 1988, а за професора емеритуса на Универзитету у Београду 2014. године.
Био је члан Математичког института САНУ и члан редакције више међународних часописа. Будући истакнути научник у области аналитичке теорије бројева позиван је на многе међународне научне скупове као пленарни предавач. Био је гостујући професор на многим универзитетима у свету (Јапан, Кина, Бразил, Финска, итд), на којима је држао предавања из теорије Риманове зета функције, као једне од данас најактуелнијих теорија у математичком свету. Његова монографија о чувеној Римановој функцији и Римановој хипотези (The Riemann zeta-function. Theory and applications), објављена код најпознатијег светског издавача John Wiley & Sons, Inc., New York, 1985, доживела је још једно издање код Dover Publications, Inc., Mineola, NY, 2003, и цитирана је преко 600 пута од најпознатијих светских ауторитета у области аналитичке теорије бројева.[4]
На основу курса који је одржао током 2011. године на Универзитету у Хелсинкију, настала је још једна његова позната монографија о теорији Хардијеве Z-функције (The Theory оf Hardy’s Z-Function, Cambridge University Press, 2013).
За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 1988, а за редовног 2000. године.[5]
Из првог брака има кћерке Наталију (1980) и Емилију (1984).
Био је ожењен Сандом Рашковић Ивић, са којом је добио сина Јована (1997—2022).[6][7] Преминуо је 27. децембра 2020. године у Београду.[8]
Дела
уреди
Објавио је преко 280 научних радова у најпознатијим светским часописима, са цитираношћу од неколико хиљада пута. Писао је рецензије за међународне часописе и реферате за познате светске реферативне журнале.
- The Riemann Zeta-Function: theory and applications. Wiley. 2003. ISBN 978-0-486-42813-0.1985, репринт Dover. .
- The Theory of Hardy's Z-Function. New York: Cambridge University Press.2013
- са Jean-Marie de Koninck: Topics in arithmetical functions: asymptotic formulae for sums of reciprocals of arithmetical functions and related results, North Holland 1980
- Lectures on mean values of the Riemann Zeta Function, Lectures Tata Institute, Springer Verlag 1991
Референце
уреди- ^ Александар Ивић - олимпијада 1967
- ^ „Александар Ивић - лична презентација”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 24. 11. 2015.
- ^ Александар Ивић на сајту MGP (језик: енглески)
- ^ „Преминуо академик Александар Ивић”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 8. март 2022.
- ^ „Биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала 25. 11. 2015. г. Приступљено 25. 11. 2015.
- ^ Интервју са Сандом Рашковић Ивић (21. новембар 2013)
- ^ „Ко је Јован Ивић, син политичарке који је пронађен мртав”. Блиц. 20. 1. 2022. Приступљено 22. 1. 2022.
- ^ САНУ се опростио од академика Александра Ивића (28. децембар 2020)
