Алан Бин

Алан Бин
Алан Бин
	Бин као астронаут НАСА
Лични подаци
Пуно име	Алан ЛаВерн Бин
Датум рођења	15. март 1932.
Место рођења	Вилер, Тексас, САД,
Датум смрти	26. мај 2018. (86 год.)
Место смрти	Хјустон, Тексас, САД
Гроб	Национално гробље Арлингтон
Држављанство	Америчко
Националност	Американац
Образовање	УТ (BS, 1955)
Занимање	астронаут; опитни пилот; ваздухопловни инжењер
Каријера
Тип	Астронаут НАСА
Статус	преминуо
Чин	Капетан (АРМ)
Време у свемиру	69 дана 15 сати 45 минута
Свемирске шетње	3 (10 сати 26 минута)
Селекција	Насина група 3 из 1963.
Мисије	Аполо 12, Скајлаб 3
Лого мисија
Пензионисање	јун 1981.; пре 43 године
Одликовања
Званични веб-сајт

Алан ЛаВерн „Ал” Бин (енгл. Alan LaVern "Al" Bean; Вилер, 15. март 1932 — Хјустон, 26. мај 2018) био је амерички пилот, ваздухопловни инжењер и астронаут; четврти човек на Месецу. Изабран је за астронаута 1963. године.

Биографија

Пре него што је изабран за астронаута, летео је као борбени пилот на F-9 кугару и А-4 Скајхоку у Америчкој ратној морнарици, којој се придружио по завршетку факултета 1955. Пошто је успешно окончао обуку у елитној морнаричкој школи за пробне пилоте у Пакс Риверу, Мериленд, летео је у том својству, а у школи је упознао свог будућег Аполо колегу, Пита Конрада, који му је био инструктор. Као пробни пилот и изабран је за астронаута од стране НАСА, након што је годину дана раније одбијен. У свемир је летео два пута, као пилот лунарног модула Апола 12 (селектован након смрти Клифтона Вилијамса, који је првобитно одређен за ту позицију) и као командант Скајлаба 3, друге мисије на свемирској станици Скајлаб. Провео је 69 дана у свемиру, четврти је човек на Месецу и један од 24.-ице који су путовали на њега. Двапут се нашао и у улози резервног команданта, за мисије Џемини 10 и Аполо-Сојуз Тест Пројекат, и члана резервне посаде за лет Аполо 9.

Након што је ракета Сатурн V полетела, удар грома је пореметио електрику на летелици и довео у питање даљу реализацију мисије Аполо 12. Један од специјалиста у контроли лета у Хјустону, Џон Арон, изашао је са решењем које је ушло у алманахе НАСА: "Flight, try SCE to Aux." То је значило да се електронски систем за сигнализацију премести у помоћни режим, што ће омогућити несметано функционисање чак и у условима ниске волтаже. Командант лета Конрад није знао о чему се ради, као ни пилот командног модула Гордон, али је Бин препознао команду, извршио је и тако спасао мисију.^[1]

Шкотланђанин пореклом, на Месец је понео и комадић тартана клана МекБин, чији је потомак.^[2] Посада Апола 12 остала је упамћена као All-Navy crew, јер су сва три астронаута били официри Морнарице.

Током каријере је забележио 7.145 часова лета, од чега 4.890 на млазњацима.

По завршетку средње школе 1949. године, служио је годину дана у Морнаричкој резерви као техничар за електронику, а 1950. је добио частан отпуст и пошао на студије Универзитета Тексас, на ком је дипломирао као ваздухопловни инжењер 1955. године. На факултету је био морнарички стипендиста.

Из Морнарице се пензионисао у чину капетана 1975, а НАСА-у је напустио јуна 1981. године и активно се почео бавити сликарством. Насликао је бројне Месечеве пејзаже и дочарао на платну космичке авантуре њега и његових колега из времена Аполо мисија.^[3]

Бин је у младости био члан Младих извиђача САД и имао је чин First Class Scout.^[4] Члан је неколико кућа славних и носилац бројних друштвених признања, цивилних и војних одликовања. Женио се два пута, и има сина и ћерку из првог брака. Био је последњи живи члан посаде Апола 12, до смрти 26. маја 2018. године. Сахрањен је уз војне почасти на Националном гробљу Арлингтон.

Галерија

Бин током тренинга за лет на Месец, 1969. године
Бин током последњих припрема пред лет Апола 12, 1969. године
Бин на Месецу, 1969. године
Званични НАСА портрет Алана Бина, 1971. година
Бин чита књигу у тренуцима одмора на Скајлабу, 1973. године
Бин као командант Скајлаба 3 у свемирској шетњи, 1973. године
Бин у друштву са Валентином Терешковом, првом женом у космосу, 1977. године
Након каријере у Морнарици и НАСА, Бин се посветио сликарству. 2009. година

Референце

^ „How to save a moon shot: "Flight, Try SCE to AUX"”. Try SCE to AUX.
^ „Clan MacBean Arrives On The Moon”. alanbeangallery.com. Архивирано из оригинала 03. 05. 2015. г. Приступљено 17. 11. 2017.
^ „Alan Bean bio”. NASA. Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017.
^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2018.

Спољашње везе

Alan Bean Online Gallery - An authorized gallery of all his paintings
Limited Edition Art: Prints and Canvases http://www.greenwichworkshop.com/bean/ Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2018)
Bean's official NASA biography
Astronautix biography of Alan Bean
Spacefacts biography of Alan Bean
Bean at International Space Hall of Fame Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
Ocean of Storms with Alan Bean
Алан Бин на сајту IMDb (језик: енглески)
Alan Bean Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) at the National Aviation Hall of Fame
Bean at Encyclopedia of Science
Bean at Spaceacts Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015)
Official publisher website for Homesteading Space Архивирано на сајту Wayback Machine (19. април 2016)

Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] „How to save a moon shot: "Flight, Try SCE to AUX"”. Try SCE to AUX.

[2] „Clan MacBean Arrives On The Moon”. alanbeangallery.com. Архивирано из оригинала 03. 05. 2015. г. Приступљено 17. 11. 2017.

[3] „Alan Bean bio”. NASA. Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017.

[4] „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]