Ричард Ф. Гордон
Ричард Френсис „Дик” Гордон млађи (енгл. Richard Francis "Dick" Gordon Jr.; Сијетл, 5. октобар 1929 — Сан Маркос, 6. новембар 2017) био је амерички пилот, хемичар и астронаут. Изабран је за астронаута 1963. године.
| Ричард Ф. Гордон | |
|---|---|
 Гордон као астронаут НАСА | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Ричард Френсис Гордон млађи |
| Датум рођења | 5. октобар 1929. |
| Место рођења | Сијетл, Вашингтон, САД, |
| Датум смрти | 6. новембар 2017. (88 год.) |
| Место смрти | Сан Маркос, Калифорнија, САД |
| Гроб | Национално гробље Арлингтон |
| Држављанство | САД |
| Националност | Американац |
| Образовање | УВ (BS, 1951) |
| Занимање | астронаут опитни пилот хемичар |
| Каријера | |
| Тип | Астронаут НАСА |
| Статус | преминуо |
| Чин |  Капетан (АРМ) |
| Време у свемиру | 13 дана 3 сата 53 минута |
| Свемирске шетње | 2 (2 сата 41 минут) |
| Селекција | Насина група 3 из 1963. |
| Мисије | Џемини 11, Аполо 12 |
| Лого мисија |   |
| Пензионисање | 1. јануар 1972. |
| Одликовања |   |
| Званични веб-сајт | |
Биографија
уредиПре него што је изабран за астронаута, летео је као борбени пилот у Америчкој ратној морнарици, којој се придружио по завршетку факултета 1951. Након завршене летачке обуке, летео је у свим условима на различитим задацима. Пошто је успешно окончао обуку у елитној морнаричкој школи за пробне пилоте у Пакс Риверу, Мериленд, 1957, летео је у том својству на разним типовима авиона, укључујући F-8U Крусејдер, F-11F Тајгер, FJ Фјури и А-4D Скајхок. Током морнаричке службе упознао је свог будућег Аполо колегу, Пита Конрада, који му је био цимер на једном носачу авиона, а касније у времену астронаутских каријера колега на оба Гордонова космичка лета. Као пробни пилот, Гордон је освојио престижни Бендикс трофеј маја 1961. године, када је за 2 сата и 47 минута обавио лет од Лос Анђелеса до Њујорка и оборио дотадашњи рекорд. Две и по године касније ступио је у НАСА, годину дана након што је био финалиста за другу групу астронаута. Најстарији је астронаут у својој селекцији.
У свемир је летео два пута, први пут као пилот Џеминија 11. Ова мисија је ушла у историју, јер је, од свих досадашњих обављених у ниској Земљиној орбити, имала навећи апогеј, тј. обављена на највећој надморској висини — 1,369 km изнад нивоа мора.[1] Свемирска шетња коју је Гордон извео умало није била кобна, будући да му је срце достигло 180 откуцаја у минути, систем за хлађење одела се прегрејао, и скафандер који је носио се толико надуо да га је командант на лету, Конрад, једва убацио у Џемини летелицу.[2] Други пут је Гордон летео као пилот командног модула Апола 12, поставши један од 24 човека који су путовали на Месец. Посада Апола 12 остала је упамћена као тзв. All-Navy crew, јер су сва три астронаута били официри Морнарице. Такође, Гордон је требало да командује мисијом Аполо 18, али је она отказана.[3] Био је командант резервне посаде мисије Аполо 15, а такође је био у резервним посадама за Џемини 8 и Аполо 9.
Током каријере је забележио 4.500 часова лета, од чега 3.500 на млазњацима. Провео је 13 дана у свемиру.
По завршетку средње школе 1947. године, уписао је студије хемије на Универзитету Вашингтон. Дипломирао је 1951. године. Похађао је и студије на Морнаричкој постдипломској школи, али их није завршио.
Из Морнарице се пензионисао у чину капетана 1972. Исте године је напустио и НАСА-у и ушао у свет привреде и бизниса.[4]
Гордон је преминуо 6. новембра 2017. године, месец дана након 88. рођендана и два месеца након смрти своје друге супруге.[5] Сахрањен је на Националном гробљу Арлингтон.[6] У младости је био члан Младих извиђача САД и имао је чин Star Scout.[7] Члан је неколико кућа славних и носилац бројних друштвених признања, цивилних и војних одликовања. Женио се два пута и имао је шесторо деце из првог брака и двоје пасторчади из другог.
Галерија
уреди-
Гордон пред лет Џеминија 11, 1966. године -
Гордон се спрема да напусти летелицу пред почетак свемирске шетње, 1966. године -
Гордон током свемирске шетње, 1966. године -
Гордон као пилот командног модула Апола 12, 1969. године -
Пит Конрад (лево), Гордон у средини и Алан Бин (здесна), у карантину након лета Апола 12, 1969. године -
Ричард Гордон, 1969. године -
Гроб Ричарда Гордона на Националном гробљу Арлингтон, 2019. година
.jpg)
Референце
уреди- ^ „Conrad”. NASA. Архивирано из оригинала 18. 09. 2018. г. Приступљено 14. 8. 2016.
- ^ „Veliki ignorant”. Astronomski magazin. Архивирано из оригинала 01. 07. 2021. г. Приступљено 28. 02. 2018. Невалидан унос
|deadurl=dead(помоћ) - ^ „Others Who Could Have Had a Moonwalk”. University of Maryland Institute for Advanced Computer Studies.
- ^ „Richard F. Gordon bio”. NASA. Архивирано из оригинала 30. 12. 2016. г. Приступљено 17. 11. 2017.
- ^ „Dick Gordon, NASA Astronaut and Apollo 12 Pilot, Dead at 88”. NBC News.
- ^ NASA Memorials and Burials at Arlington National Cemetery
- ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2018.
Спољашње везе
уреди- Ричард Ф. Гордон на сајту IMDb (језик: енглески)
- Astronautix biography of Dick Gordon
- Spacefacts biography of Dick Gordon
- Gordon at Encyclopedia of Science
- Gordon at Spaceacts Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016)
- Soaring Thoughts - Richard F. Gordon Jr.
- Episode 43 on astrotalkuk.org Архивирано на сајту Wayback Machine (9. септембар 2011) Interview during visit to the UK April 2011
- Remembering Dick Gordon Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2020)
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small} | Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
