Азат (река)
Азат (јерм. Ազատ) је јерменска река која протиче кроз провинције (марзеве) Котајк и Арарат.
Азат јерм. Ազատ | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 55 km |
Басен | 572 km2 |
Пр. проток | 35,9 m3⁄s |
Слив | Каспијског језера |
Пловност | није пловна |
Водоток | |
Извор | југозапад Гегама |
Ушће | у Аракс (близу Арташата) |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Јерменија |
Област | Котајк, Арарат |
Притоке | Milli |
Река на Викимедијиној остави |
Манастир Гегард и долина горњег Азата | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Место | Јерменија |
Координате | 40° 10′ 01″ С; 45° 00′ 31″ И / 40.166839° С; 45.008666° И |
Критеријуми | Културно добро: ii |
Референца | 960 |
Упис | 2000 (-1976. седница) |
Угроженост | не |
Настаје на југозападним обронцима Гегамских планина од речица Гохт и Воскеџур. Улива се у реку Аракс у близини града Арташата.
У горњем делу тока протиче кроз Гарнијску клисуру која је име добила по оближњем селу Гарни. Клисура је позната по природним базалтним петоугаоним и хексагоналним стубовима који је окружују попут ограде, а изнад кањона се протеже Гарнијски плато.
У средњем делу тока налази се вештачко Азатско језеро запремине 70 млн m³. Просечан проток на ушћу износи око 6,51 m³/s, максимално до 35,9 m³/s.
Од 2000. горњи део тока реке Азат и оближњи Манастир Гегард су уврштени на УНЕСКО-ву листу светског наслеђа.[1] Овај део је туристички најпосећенији део целе Јерменије. Манастир је изграђен на месту одмах испод извора Азата који извире у пећини на високим литицама, а која је била света још у праисторији. Уништен је у 9. веку, али га је око 1200. године обновила владарска породица Прошијан, која је заслужна и за раскошан систем наводњавања који води с овог места.
Галерија
уреди-
Базалтни стубови у Гарнијској клисури
-
Бујица у горњем делу тока
-
Река на улазу у истоимено језеро
Види још
уредиРеференце
уредиСпољашње везе
уреди- Фотогалерија на Армения.ру
- Гегардски манастир и горњи део тока Азата