Поповац (Ниш)

Поповац
Поповац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Град	Ниш
Градска општина	Црвени Крст
Становништво
— 2022.	2.650
Географске карактеристике
Координате	43° 19′ 34″ С; 21° 49′ 23″ И / 43.326° С; 21.823166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	183 m
	Поповац Поповац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	18260
Позивни број	018
Регистарска ознака	NI

Поповац је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на десној алувијалној тераси Нишаве, на око 6 км западно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 2588 становника (према попису из 1991. било је 2517 становника).

Историја

Преисторијски налази (неолитско - бронзаног доба) на рубу терасе старе речне обале на потесима Над Цигански Кључ и Селиште показују да Поповац спада у веома стара села. Егзистира и у средњовековном словенском периоду. Турски попис 1444/46. године га затиче као спахилук (тимар) чакирџибаше Умура са 11 домова, 1 удовицом и са дажбинама у износу 1.325 акчи. Помиње се и у попису 1498. године као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша с 30 домова, 17 неожењених, 5 удовичких домова и са давањима у износу 4.644 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 20 кућа, 1 удовичко домаћинство, 4 самачка домаћинства.^[1] Код стариначког становништва у Поповцу живи мишљење да се у селу „у турско време“ заселила јача струја досељеника из горњег Понишавља, по којима неки родови и данас носе назив „Пироћанци“.

Ослобођење 1878. године затекло је Поповац као прилично развијено село са око 70 кућа. Положај и плодној равници, у близини Ниша, пружао је услове за развој напредне и тржишно оријнтисане пољопривреде, али близина града подстакла је истовремено и процес трансформације на непољопривредна занимања, као и на појаву досељавања. Ова друга тенденција осетила се већ у периоду између два светска рата, да би интензиван облик добила после Другог светског рата. Порасту непољопривредних занимања и јачању дневне миграције како према Нишу тако и према Поповцу, допринело је формирање ранжирне станице у селу. Везни крак железничке пруге север - југ преко Поповца изградили су Аустро-Немци 1917. године, а железничку станицу с три колосека Немци 1942. године. Током 1965. до 1975. године изграђена је велика ранжирна станица за формирање и дезинфекцију возова с 39 колосека. Од 17 железничких службеника 1946. године овај број се у 1972. години попео на 222. Истовремено су се у сектору железничке станице и дуж железничке пруге, где је 1965. године било 5 кућа, развила нова већа насеља „Железничка колонија“ и „Доња пруга“ с око стотину кућа (1979).

Поред значајне преструктурализације аутохтоног становништва у правцу непољопривредних занимања, одвијао се паралелно доток и засељавање становништва (фабрички радници, железничари, аеродромски радници, зидари) из других крајева. Године 1971. у Поповцу је живело 41 пољопривредно, 69 мешовитих и 409 непољопривредних домаћинстава.

Овде се налази ФК Будућност Поповац.

Саобраћај

До насеља се може доћи приградском линијом 27А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале, линијом 27Б Трг Краља Александра - Медошевац - Поповац, линијом 28 ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште и линијом 29А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава.

До насеља се може доћи приградском аутобуском линијом ПАС Ниш—Поповац (линија бр. 27лб). Кроз насеље пролази железничка пруга Ниш—Поповац, којој припада железничка станица у насељу.

Демографија

Крајем 19. века (1895) Поповац је село са 82 домаћинства и 584 становника, а године 1930. у њему је живело 150 домаћинстава и 1.340 становника.

У насељу Поповац живи 2310 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 43,0 година (42,7 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 860 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.508
1953.	1.638
1961.	1.839
1971.	2.064
1981.	2.362
1991.	2.517	2.489
2002.	2.588	2.672
2011.	2.847
2022.	2.650

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	2.435	94,08%
Роми	103	3,97%
Црногорци	4	0,15%
Македонци	4	0,15%
Бугари	2	0,07%
Хрвати	1	0,03%
Украјинци	1	0,03%
Муслимани	1	0,03%
непознато	9	0,34%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	5	10
80+	16	33
75—79	36	50
70—74	53	73
65—69	79	81
60—64	70	82
55—59	60	72
50—54	102	83
45—49	96	92
40—44	98	90
35—39	92	87
30—34	93	78
25—29	82	97
20—24	100	93
15—19	80	90
10—14	82	71
5—9	78	63
0—4	51	70
Просек :	38,9	40,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	274	327	440	519	643	697	827

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	147	185	154	192	92	39	7	6	1	4	3,13

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.062	298	688	49	25	2
Женски	1.111	205	712	172	20	2
УКУПНО	2.173	503	1.400	221	45	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	480	10	0	0	168
Женски	253	10	0	0	70
УКУПНО	733	20	0	0	238
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	73	56	4	81
Женски	0	1	61	6	12
УКУПНО	4	74	117	10	93
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	11	28	9	12
Женски	3	9	6	9	44
УКУПНО	4	20	34	18	56
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	14	0	0	9
Женски	12	0	0	10
УКУПНО	26	0	0	19

Референце

^ Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2012), Приступљено 23. 4. 2013.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 176.

Спољашње везе

[1] Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2012), Приступљено 23. 4. 2013.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]