Адем Бућ
Адем Бућ (Бивоље Брдо, код Чапљинe, 15. децембар 1914 — Сарајево, 9. децембар 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| адем бућ | |
|---|---|
 Адем Бућ | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. децембар 1914. |
| Место рођења | Бивоље Брдо, код Чапљинe, Аустроугарска |
| Датум смрти | 9. децембар 1942. (27 год.) |
| Место смрти | Сарајево, Краљевина Југославија (дејуре) НДХ (дефакто) |
| Професија | геометар |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | августа 1940. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Херој | |
| Народни херој од | 26. јула 1949. |
Биографија
уредиРођен је 15. децембра 1914. године у селу Бивоље Брдо, код Чапљинe. Пошто је његовим родитељима умрло шесторо деце, они су се 1916. године са Адемом и његовом сестром Азизом преселили у Мостар. Основну школу и четири разреда гимназије завршио је у Мостару, а потом је прешао у Београд где је уписао Средњу техничку школу, геодетски одсек. После завршетка ове школе, 1938. године, извесно време је радио, као геометар, у Дарувару. После одслужења војног рока, 1939. године, се вратио у Мостар и запослио у Геодетској управи.[1][2]
Револуционарном омладинском покрету приступио је као ученик у Београду. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије од био 1939, а Комунистичке партије Југославије од августа 1940. године.[2]
Непосредно пред почетак Априлског рата, 1941. године, био је мобилисан, а после капитулације Југословенске краљевске војске вратио се у Мостар. Активно је учествовао у илегалним припремама оружаног устанка. Као секретар партијске ћелије „Царина“, организовао је прикупљање оружја, муниције и другог материјала. Све до априла 1942. године радио је као илегалац у окупираном Мостару.[2]
Априла 1942. године био је принуђен да напусти окупирану град и пређе у Мостарски партизански батаљон, где му је била поверена функција политичког радника. Истакао се већ у првим акцијама Одреда - приликом борбе са четницима и у пробоју према Бјелашници. Приликом напада на непријатељско упориште у Хаџићима, био је теже рањен. Тада се илегалним каналима, са лажним документима, пребацио у окупирано Сарајево.[2]
Пошто је поседовао лажна документа лечио се у једној сарајевској болници, а после оздрављења се повезао са партијском организацијом. После велике полицијске провале у сарајевску партијску организацију у марту 1942. године, Месни комитет КПЈ за Сарајево је био разбијен. Приликом обнове овог комитета, средином 1942. године, Адем је, заједно са Џемалом Биједићем, Младеном Кнежевићем и Реуфом Галошевићем, постао његов члан.[2]
Крајем 1942. године, требало је да пређе у Мостар, где је требало да преузме дужност секретара Месног комитета КПЈ, али су га почетком децембра на улици у Сарајеву препознала два усташка агента и ухапсила. Он је био ухапшен у склопу нове велике полицијске пролавле у партијску организацију. У усташком затвору „Ћемалуша“, био је страховито мучен, али и поред тога иследницима није рекао ни речи.[2]
Убијен је 9. децембра 1942. године. После ослобођења, његови посмртни остаци су сахрањени у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, на планини Требевићу, код Сарајева.[2]
Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије, 26. јула 1949. године, проглашен је за народног хероја.[2][3]
Референце
уреди- ^ Народни хероји 1982, стр. 122.
- ^ а б в г д ђ е ж Народни хероји 1982, стр. 123.
- ^ „Сл. лист ФНРЈ 99/49” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 26. 11. 1949. стр. 1348.
Литература
уреди- Народни хероји Југославије том I. Београд: „Народна књига”. 1982.
