Авдића Џамија

Авдића џамија, је џамија на Планој у Општини Билећа а припада Меџлису Исламске Заједнице Гацко. Изграђена је 1617. године или 1026 хиџретске године, што је било видљиво из натписа уклесаног на каменом луку џамијских врата.

Авдића џамија
Авдића џамија Локација на мапи Босне и Херцеговине
Основне информације
Локација	Плана, Република Српска, Босна и Херцеговина
Координате	42.97° С; 18.40° И / 42.97; 18.40
Религија	ислам
Држава	Босна и Херцеговина
Власништво	Одбор Исламске заједнице Гацко, Република Српска, Босна и Херцеговина
Почетак изградње	1617.
Спецификације
Број минарета	1
Висина минарета	32 m

Историја

Задужбина је Авде Авдића, родоначелника разгранате породице Авдића, а који потиче из породице Цуца. Авдића џамија је више пута рушена и оскрнављена. Први пут су је рушили хајдуци и ускоци из оближњих приморских крајева, па су је мјештани 1. јула 1795 обновили. Имамску и муслимску дужност у Плани од 1907. до 1917. године вршио је Хасан еф. Фазлагић. Послије њега, имами су били: Шаћир еф. и Али еф. Дреца, Решид еф. Имамовић и Мустафа еф. Захић. Захића су 1941. године убиле усташе и он је био последњи имам ове џамије. Џамија је поново срушена 1941 када су под навалом усташа сви муслимани Плане и околних села отишли. Обновљена је 1964. године у изворном облику. Од 1964. године дужност имама повремено је вршио главни имам џамије у Билећи. Треће и посљедње рушење је претрпјела у грађанском рату у БиХ 1992-1995. Комисија за очување националних споменика у БиХ донијела је 2006. године одлуку којом је Авдића џамија проглашена националним спомеником БиХ. Обновљена је 2013. године, и од тада носи званично име Ћамила еф. Авдића џамија.

Архитектура

Џамија плијени својом љепотом, посебно је карактеристичан и лијеп минарет који је уникатан у османској архитектури. Ради се о споју архитектуре црквених торњева с оближње јадранске обале, одакле су долазили градитељи (зидари и клесари). Према истраживањима постоји око 14 џамија овакве архитектуре на подручју источне Херцеговине. Наиме, ту је дошло до спајања хришћанско-исламске архитектуре, јер су градитељи били клесари с Јадрана, из Дубровника, односно Дубровачке републике, и они су користили те црквене торњеве као пример такве архитектуре.

Види још

• Атик Али-пашина џамија у Фочи
• Алаџа (Хасан Назирова) џамија

Литература

• Мујезиновић, Мехмед, Исламска епиграфика Босне и Херцеговине, Књига II, 3. издање, Библиотека Културно наслијеђе, Сарајево, 1998

Спољашње везе

• Комисија за заштиту националних споменика Босне и Херцеговине