Алаџа (Хасан Назирова) џамија
Алаџа џамија или само Алаџа (исто тако Хасан Назирова џамија и Шарена џамија) прва је џамија у Босни и Херцеговини изграђена у класичном османском стилу. Подигнута је 1549. године у Фочи. Алаџа џамију је изградио Хасан Незир Челебија, блиски сарадник Мимара Синана. Алаџа џамија важи за један од највреднијих објеката оријенталне културе на Балкану.[1] Џамија је у потпуности срушена за вријеме Рата у Босни и Херцеговини, у аугусту 1992. године. Обнова је почела 2014. године, а завршена је 4. маја 2019. када је било и званично отварање. Проглашена је националним спомеником БиХ.
| Алаџа | |
|---|---|
 | |
  Алаџа Локација на мапи Босне и Херцеговине | |
| Основне информације | |
| Локација | Фоча, Република Српска, Босна и Херцеговина |
| Координате | 43° 30′ 20″ С; 18° 46′ 47″ И / 43.505556° С; 18.779722° И |
| Религија | ислам |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Архитектонски опис | |
| Стил архитектуре | османска архитектура |
| Главни градитељ | Хасан Незир |
| Оснивање | обнова: 2014. |
| Почетак изградње | 1549. |
| Спецификације | |
| Дужина | 13,70 m |
| Ширина | 13,82 m |
| Висина | 11,90 m |
Иако су многи медији и аутори текстова деценијама тврдили да је Алаџа џамија била уврштена на Унескову листу свјетске баштине, Државна комисија за сарадњу са Унеском је потврдила да ова џамија никада није била на тој листи, нити је било иницијатива да се уврсти на ту листу.[2]
Реконструкција
уредиРадови на реконструкцији Алаџе су званично почели 2014. године.[3] Завршени су на дан отварања, 4. маја 2019. године.
Степен заштите
уредиМјесто и остаци градитељске цјелине Алаџа (Хасан Назирове) џамије у Фочи проглашени су националним спомеником Босне и Херцеговине од стране Комисије за очување националних споменика БиХ на сједници одржаној од 6. до 10. јула 2004. године. Национални споменик чине џамија Алаџа са припадајућим објектима: турбе Ибрахима, сина оснивача џамије; надгробни саркофаг оснивача Хасана Назира; шадрван; старији гробни саркофази; харем са нишанима; камени зидови-ограде; двије капије; и чесма у зиду дворишта.[4]
Види још
уредиГалерија
уреди_d%C5%BEamija_u_Fo%C4%8Di.jpg)
_d%C5%BEamija.jpg)
Референце
уреди- ^ „Фочански дани: Седамнаест фочанских џамија”. Архивирано из оригинала 15. 02. 2019. г. Приступљено 14. 02. 2019.
- ^ Hodžić, S. „Aladža džamija nikada nije bila na listi UNESCO-a!”. Radio Sarajevo. Приступљено 2021-06-15.
- ^ https://faktor.ba/vijest/foca-aladza-dzamija-bit-ce-obnovljena-do-kraja-godine-242287 Архивирано на сајту Wayback Machine (15. фебруар 2019) Фактор: Обнова Алаџе до краја године
- ^ „Комисија за очување националних споменика БиХ: Одлука о проглашењу добра националним спомеником”. Архивирано из оригинала 15. 02. 2019. г. Приступљено 14. 02. 2019.
Литература
уредиКњиге
уреди- Андрејевић, Андреј (1972). Алаџа џамија у Фочи. Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета, (Београд : БИГЗ). COBISS.SR 91123724
- Андрејевић, Андреј (1984). Исламска монументална уметност XVI века у Југославији : куполне џамије. Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета : Балканолошки институт САНУ. COBISS.SR 37385223 COBISS.RS 11616778 COBISS.BH 512009936
- Ayverdi, Ekrem Hakki (1956). Yugoslavya'da Türk Abideleri ve Vakıfları (на језику: турски). III. Ankara: Vakıflar Dergisi. стр. 151—223.
- Detelić, Mirjana (2007). Epski gradovi : leksikon. Beograd: SANU, Balkanološki institut, (Beograd : Čigoja štampa). ISBN 978-86-7179-040-6. Архивирано из оригинала 27. 02. 2020. г. Приступљено 27. 02. 2020. COBISS.SR 139358732 COBISS.RS 139358732 COBISS.BH 139358732
- Eren, Halit; Pašić, Amir; Idrizbegović-Zgonić, Aida (2013). Restoration of Mosques in Bosnia and Herzegovina (на језику: енглески). Istanbul: Research centre for islamic history, art and culture. ISBN 978-92-9063-254-2. COBISS.BH 512096464
- Здравковић, Иван (1964). Избор грађе за проучавање споменика исламске архитектуре у Југославији. Београд: Југословенски институт за заштиту споменика културе, (Београд : Београдски графички завод). COBISS.SR 43669767 COBISS.RS 43669767 COBISS.BH 7178246
- Јанц, Загорка (1956). Исламски рукописи из југословенских колекција (PDF). Београд: Музеј примењене уметности, (Београд : "Радиша Тимотић"). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 10. 2022. г. Приступљено 14. 10. 2022. COBISS.SR 178759431
- Kovačević, Desanka (1961). Trgovina u srednjovjekovnoj Bosni / Desanka Kovačević ; Djela / Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine ; knj. 18. Odjeljenje istorijsko-filoloških nauka ; knj. 13. Sarajevo: Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine. COBISS.SR 513036951
- Ковачевић-Којић, Десанка (1978). Градска насеља средњовјековне босанске државе. Сарајево: "Веселин Маслеша". COBISS.SR 40436748
- Mujezinović, Mehmed (1977). Islamska epigrafika Bosne i Hercegovine. knj.2, Istočna i Centralna Bosna. Sarajevo: Veselin Masleša. COBISS.SR 55726860 COBISS.RS 1924390 COBISS.BH 1924390
- Премовић, Маријан М. (2013). Средње и Доње Полимље и Горње Подриње у средњем веку : докторска дисертација (PDF). Београд: [М. М. Премовић]. COBISS.SR 523080599
- Redžić, Husref (1983). Studije o islamskoj arhitektonskoj baštini. Sarajevo: Veselin Masleša, (Novi Sad : Štamparija). COBISS.SR 66441484 COBISS.RS 1925158 COBISS.BH 1925158 COBISS.BH 512030928
- Tucaković, Šemso (1991). Aladža džamija - fočanski biser. Sarajevo: El-Kalem, (Tuzla : Grafičar). COBISS.SR 8441606 COBISS.BH 8441606
- Tucaković, Šemso (1998). Aladža džamija - ubijeni monument (PDF). Sarajevo: Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava, (Sarajevo : Rail print). ISBN 9958-740-02-8. COBISS.SR 642841 COBISS.BH 642841
- Tucaković, Šemso (2012). Kulturocid na Drini : materijalni spomenici kulture Bošnjaka - muslimana istočne Bosne uništeni u toku srpske agresije 1991.-1995. Sarajevo: Futur Art, (Sarajevo : DES). ISBN 978-9958-9951-5-6. COBISS.SR 19361542 COBISS.BH 19361542
- Hammer, Joseph von (1979). Historija Turskog (Osmanskog) carstva ; [3 knj. ; preveo Nerkez Smailagić]. Zagreb: "Nerkez Smailagić", (Zagreb : "Ognjen Prica"). COBISS.SR 24724495 COBISS.SR 80539148 COBISS.BH 32357889
- Hammer, Joseph von (1979a). Historija Turskog (Osmanskog) carstva. Knj. 2 ; [preveo Nerkez Smailagić]. Zagreb: "Nerkez Smailagić", (Zagreb : "Ognjen Prica"). COBISS.SR 139290887 COBISS.RS 139290887 COBISS.BH 513709775
- Historija naroda Jugoslavije. Knj. 2. Zagreb: Školska knjiga, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske). 1959. COBISS.SR 41719815 COBISS.RS 41719815 COBISS.BH 1024009207
- Čelebi, Evlija (1973). Putopis : odlomci o jugoslovenskim zemljama; [preveo, uvod i komentar napisao Hazim Šabanović]. Sarajevo: Veselin Masleša. COBISS.SR 256247815 COBISS.RS 2005798 COBISS.BH 2005798
- Šamić, Midhat (1966). Francuski putnici u Bosni na pragu XIX stoljeća i njihovi utisci o njoj. Sarajevo: "Veselin Masleša", (Beograd : "Slobodan Jović"). COBISS.SR 151389447 COBISS.RS 151389447 COBISS.BH 2179334
- Šamić, Midhat (1981). Francuski putnici u Bosni i Hercegovini u XIX stoljeću i njihovi utisci o njoj : (1836-1878). Sarajevo: "Veselin Masleša", (Novi Sad : Budućnost). COBISS.SR 83094284 COBISS.SR 39890695 COBISS.RS 724247 COBISS.BH 724247 COBISS.BH 1924646
- Walasek, Helen (2015). Bosnia and the Destruction of Cultural Heritage (на језику: енглески). Farnham: Ashgate. ISBN 978-1-4094-3704-8. COBISS.SR 214805260 COBISS.BH 214805260
- Walasek, Helen (2016). Bosnia and the Destruction of Cultural Heritage (на језику: енглески). New York: Routlege. ISBN 9781315569789.
- Šabanović, Hazim (1982). Bosanski pašaluk : postanak i upravna podjela. Sarajevo: Svjetlost. COBISS.SR 512028585 COBISS.RS 512028585 COBISS.BH 4589625
- Шкриванић, Гавро (1974). Путеви у средњовековној Србији. Београд: Туристичка штампа, (Београд : Култура). COBISS.SR 24840207
Часописи
уреди- Bejtić, Alija (1953). „Spomenici osmanlijske arhitekture u Bosni i Hercegovini”. Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom. Sarajevo: Orijentalni institut (III—IV/1952-53): 229—297. ISSN 1986-8650. COBISS.SR 89151498 COBISS.SR 103969543 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 16399874
- Dobrača, Kasim (1972). „Skriptorij u Foči u XVI stoljeću”. Anali Gazi Husrev-begove biblioteke u Sarajevu. Sarajevo: Gazi Husrev-begova biblioteka. 1 (1): 67—74. ISSN 0350-1418. COBISS.SR 15886338 COBISS.BH 15886338
- Idrizbegović Zgonić, Aida (2011). „Total reconstruction: a case study of Aladza mosque”. TTEM : Technics Tehnologies Education Management (на језику: енглески). Sarajevo: DRUNPP. 6 (2): 408—414. ISSN 1840-1503. COBISS.SR 234485772 COBISS.SR 15594502
- Kojić-Kovačević, Desanka (1981). „Arhivsko-istorijska istraživanja Gornjeg Podrinja” (PDF). Naše starine. Sarajevo: Zemaljski zavod za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti Narodne Republike Bosne i Hercegovine, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) (XIV—XV): 109—125. ISSN 0547-3136. COBISS.SR 57465612 COBISS.RS 57465612 COBISS.BH 12902146
- Makuljević, Nenad (2013). „Habsburg orientalism: the image of Bosnia and Herzegovina in the “Kronprinzenwerk”” (PDF). Зборник Матице српске за ликовне уметности (на језику: енглески). Нови Сад: Матица српска, Одељење за ликовне уметности (41): 71—87. ISSN 0352-6844. COBISS.SR 211227148 COBISS.SR 16491778 COBISS.RS 16491778
- Mujezinović, Mehmed (1953). „Turski natpisi XVI vijeka iz nekoliko mjesta Bosne i Hercegovine”. Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom. Orijentalni institut u Sarajevu (III—IV/1952-53): 455—484. ISSN 1986-8650. COBISS.SR 103969543 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 16399874
- Palavestra, Vlajko (1981). „Bilješke o historijskim predanjima i toponomastici u Gornjem Podrinju” (PDF). Naše starine. Sarajevo: Zemaljski zavod za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti Narodne Republike Bosne i Hercegovine, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) (XIV—XV): 127—139. ISSN 0547-3136. COBISS.SR 57465612 COBISS.RS 57465612 COBISS.BH 12902146
- Softić, Emir (2005). „Analiza proporcija vertikalnih gabarita bosanskohercegovačkih potkupolnih džamija”. Baština : Godišnjak Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika (I): 315—328. ISSN 1840-2364. COBISS.SR 230059271 COBISS.RS 15907846 COBISS.BH 15907846
- Husedžinović, Sabira (2001). „The Influence of Mimar Sinan's School on Domed Mosques in Bosnia and Herzegowina”. Electronic journal of oriental studies (на језику: енглески). Department of Arabic, Persian and Turkic Languages and Cultures, Faculty of Arts. Universiteit Utrecht. IV (60): 1—24. ISSN 0928-6802.
