Август III од Пољске
Август III, такође познат и као Август Фридрих, Август III Ветин (17. октобар 1696 — 5. октобар 1763) је био пољски краљ (1733–1763) и изборни кнез Саксоније (као Фридрих Август II) у периоду немира у Пољској.
| Август III | |
|---|---|
 Август III | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Август Ветин |
| Датум рођења | 17. октобар 1696. |
| Место рођења | Дрезден, Саксонија |
| Датум смрти | 5. октобар 1763. (66 год.) |
| Место смрти | Дрезден, Саксонија |
| Гроб | Катедрала у Дрездену |
| Породица | |
| Супружник | Марија Јозефа од Аустрије |
| Потомство | Фридрих Кристијан, изборник Саксоније, Марија Амалија Саксонска, Марија Ана Софија од Саксоније, Франц Ксавијер од Саксоније, Марија Јозефа од Саксоније, Карл од Саксоније, војвода од Курландије, Марија Кристина од Саксоније, Алберт Казимир, војвода од Тешена, Клеменс Венцеслав од Саксоније, Марија Кунигунда од Саксоније, Марија Маргарета од Саксоније, Марија Елизабета од Саксоније |
| Родитељи | Август II Јаки Кристијана Еберхардина од Бранденбург-Бајројта |
| Династија | Ветин |
| Краљ Пољске | |
| Период | 1733–1763 |
| Претходник | Станислав Лешћински |
| Наследник | Станислав II Август Поњатовски |
| Изборник Саксоније | |
| Период | 1733–1763 |
| Претходник | Август II Јаки |
| Наследник | Фридрих Кристијан од Саксоније |
 | |
Биографија
уредиРођен је у Дрездену 17. октобра 1696. године. Био је једини легитимни син Августа II Јаког, изборника Саксоније и пољског краља. Припадао је династији Ветин. Пратио је очев пример и приступио је римокатоличкој цркви 1712. године. Године 1719. оженио је Марију Жозефину, ћерку светоримског цара Јозефа. Након очеве смрти (1733), постао је изборник Саксоније. За пољску круну се морао борити у Рату за пољско наслеђе против Станислава Лешћинског. Обезбедио је подршку светоримског цара Карла VI прихватајући прагматичну санкцију из 1713. године, дизајнирану да очува интегритет Хабзбуршке монархије. Стекао је и подршку руске царице Ане, прихватајући права Русије на Курландију. Изабран је за пољског краља 5. октобра 1733. године. Станислав је морао отићи у прогонство. Крунисан је у Кракову 17. јануара 1734. године, а у Варшави је признат јуна 1736. године. Узео је учешћа у Рату за аустријско наслеђе, стајући против Пруске (1742). Учествовао је и у Седмогодишњем рату, поново против Пруске (1756). Последње године његове владавине обележене су великим утицајем породица Чарторијски и Поњатовски, као и интервенцијом руске царице Катарине Велике у унутрашња питања Пољске. Његова владавина продубила је анархију у Пољској и повећала њену зависност од суседних држава. Умро је у Дрездрену 5. октобра 1763. године.
Потомство
уредиУ Дрездену 20. августа 1719. године оженио је Марију Јозефу од Аустрије, најстарију ћерку Јозефа I. Имали су петнаесторо деце:
- Фридрих Август Франц Ксавијер (18. новембар 1720—22. јануара 1721)
- Јозеф Август Вилхелм Фридрих Франц Ксавијер Јохан Непомук (24. октобар 1721—14. март 1728)
- Фридрих Кристијан од Саксоније (5. септембар 1722—17. децембар 1763), наследио оца на престолу Саксоније.
- Ћерка (умрла на рођењу, 23. јун 1723)
- Марија Амалија Саксонска (24. новембар 1724—27. септембар 1760), удата за Карла III Шпанског (1738).
- Марија Маргарета Саксонска (13. септембар 1727—1. фебруар 1734)
- Марија Ана Софија Саксонска (29. август 1728—17. фебруар 1797), удата за Максимилијана III Јозефа Баварског (1747).
- Франц Ксавијер Саксонски (25. август 1730—21. јун 1806), регент Саксоније (1763-1768).
- Марија Јозефа Саксонска (4. новембар 1731—13. март 1767), удата за дофена Луја Француског, сина Луја XV (1747).
- Карл Кристијан Јозеф Саксонски (13. јул 1733—16. јун 1796), војвода Курландије и Земгале (1758-1763).
- Марија Кристина Ана Терезија Саломеја Еулалија Франциска Ксавијера (12. фебруар 1735 - 19. новембар 1782)
- Марија Елизабета Саксонска (9. фебруар 1736—24. децембар 1818), умрла неудата.
- Алберт Казимир Август Саксонски (11. јул 1738—10. фебруар 1822), војвода Тежена и гувернер Аустријске Низоземске (1781-1793).
- Клеменс Венцеслав Саксонски (28. септембар 1739—27. јул 1812), надбискуп Тријера.
- Марија Кунигунда Саксонска (10. новембар 1740—8. април 1826), принцеза Торна и Есена. Удата за Луја Филипа II Орлеанског, познатијег као Филип Егалите.
