Јудино дрво
Cercis siliquastrum, у народу познато као Јудино дрво,[1] мало је листопадно дрво са простора Јужне Европе и Западне Азије, које је чувено по својим јарко розе цветовима који се јављају у пролеће. Припада породици махунарки (лат. Fabaceae) и може бити жбун, некад ниже дрво.[2]
| Јудино дрво | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. siliquastrum
|
| Биномно име | |
| Cercis siliquastrum | |
| Синоними | |
| |
Опис
уредиОва врста формира стабло до 12 метара увис и 10 метара у ширину. Крошња широка, кора танка, сивоцрна, испуцала. Младе гранчице голе, сјајне, смеђецрне. Листови наизменични, порсти, широко округластобубрежасти, основа дубоко срцастобубрежасто усечена, неназубљени, дугачки од 6 до 9 центиметара и широки од 8 до 12 центиметара, на врху заокружени или усечени, увек без врха, голи, на наличју светлији, плавичастозелени, просте нерватуре (прстаста). Лисна дршка дугачка око 3 центиметра. Залисци мали, јајасти, опадају. Цвета пре листања.[3][4]
Јарко розе цветови се развијају у касно пролеће на изданцима старијим од једне године, укључујући и стабло (каулифлорија). Цветови петочлани типични за Fabaceae. Листови се појављују непосредно после цветања. Стабло рађа дуге равне висеће махуне. Цветови су јестиви слатко-киселкастог укуса.[4]
Таксономија
уредиОву врсту је прво описао Карл фон Лине 1753. године и дао јој је јединствен епитет siliquastrum који води порекло од латинске речи siliqua, у значењу „махуне”.[5] Назив за род потиче од грчке речи kerkis, односно „чунак”, јер подсећа на овај ткачки алат.[6]
Постоји неколико варијанти и подврста Јудиног дрвета:
- var. hebecarpa Bornm.
- nothosubsp. yaltikirii (Ponert) Govaerts
- var. siliquastrum
- var. alba Weston
Размножавање и еколошки аспекти
уредиЦветове опрашују пчеле, привучене нектаром. Полен се са прашника лепи за тело пчеле и преноси до тучка других цветова.[7]
У Израелу ова биљка има статус заштићене врсте.
Узгој
уреди
Јудино дрво воли дубоко, добро исушено тло, делимично или потпуно изложено сунцу.[4][8]
Култивари укључују:
- 'Afghan Deep Purple'[9]
- 'Alba' - бели цветови[9]
- 'Bodnant'[9]
- 'Carnea'[9]
- 'Fructa Rubra'[9]
- 'Penduliflora'[9]
- 'Rubra' - тамно ружичасти цветови
- 'Sterilis'[9]
- 'Variegata'[9]
- 'White Swan'[9]
Дрво је подложно нападима штитасте ваши и цикаде, као и болести попут антракнозе, Nectria cinnabarina и вертицилиозне увелости.
Култура
уредиПостоји распрострањени мит да се Јуда Искариотски обесио о стабло ове врсте. Ово веровање потиче од тумачења народног имена „Јудино дрво”, што води порекло од лошег превода француског назива,Arbre de Judée, што значи „дрво из Јудеје”, а односи се на брдовите области Свете земље у којој је ово дрво било широко распрострањено.[10] Други могућ разлог имена је чињеница да цветови и махуне висе директно са стабла тако да подсећају на Јудину смрт.[6]
Паралела смртоносног ефекта подлегања искушењу односи се на чињеницу да Јудино дрво убија пчеле које му се приближе - др. Кујлер илуструје ово речима: „Цветови се појављују пре листова и они су прелепе црвене боје. Бриљантна лепота цветова привлачи безброј инсеката; и лутајућа пчела је привучена у потрази за медом. Али свака пчела која уђе у цвет, конзумира фаталну дозу опијата, те умире и пада на земљу.”[11]
Галерија
уреди-
Ботаничка илустрација из 1891. -
Стабло са кором -
Цветови и махуне -
Cercis siliquastrum -
Култивар 'Alba' -
Штеточина (Cacopsylla pulchella) на листу Јудиног дрвета.
Референце
уреди- ^ „BSBI List 2007”. Botanical Society of Britain and Ireland. Архивирано из оригинала (xls) 25. 01. 2015. г. Приступљено 17. 10. 2014.
- ^ Јосифовић, Младен (1974). Флора СР Србије. Српска академија наука и уметности.
- ^ Јосифовић, Младен. Флора СР Србије.
- ^ а б в „Cercis siliquastrum- L.”. Plants For A Future. Приступљено 13. 09. 2011.
- ^ Rowell, Raymond J. (1980). Ornamental Flowering Trees in Australia. Australia: AH & AW Reed Pty Ltd Reed. ISBN 978-0-589-50178-5.
- ^ а б Rumsey, Fred. „Cercis siliquastrum (Judas tree)”. Natural History Museum. Приступљено 04. 01. 2013.
- ^ Hickey, Michael; King, Clive. 100 families of flowering plants. Cambridge University Press. Приступљено 17. 11. 2016.
- ^ „Cercis siliquastrum | Judas tree/RHS Gardening”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2013. г. Приступљено 17. 11. 2016.
- ^ а б в г д ђ е ж з Hatch, Laurence (2007). Cultivars of Woody Plants Volume I (A-G). Raleigh, North Carolina: TCR Press. Приступљено 13. 09. 2011.
- ^ Mabberley, D.J. (2008). Mabberleys's plant-book (3 изд.). Cambridge University Press. стр. 170. ISBN 978-0-521-82071-4.
- ^ William Adamson, “Illustrations to Chapter 3,” in Genesis, The Preacher’s Complete Homiletic Commentary (New York; London; Toronto: Funk & Wagnalls Company, 1892), 72.
