Јудино дрво
Cercis siliquastrum, u narodu poznato kao Judino drvo,[1] malo je listopadno drvo sa prostora Južne Evrope i Zapadne Azije, koje je čuveno po svojim jarko roze cvetovima koji se javljaju u proleće. Pripada porodici mahunarki (lat. Fabaceae) i može biti žbun, nekad niže drvo.[2]
| Judino drvo | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | C. siliquastrum
|
| Binomno ime | |
| Cercis siliquastrum | |
| Sinonimi | |
| |
Opis
urediOva vrsta formira stablo do 12 metara uvis i 10 metara u širinu. Krošnja široka, kora tanka, sivocrna, ispucala. Mlade grančice gole, sjajne, smeđecrne. Listovi naizmenični, porsti, široko okruglastobubrežasti, osnova duboko srcastobubrežasto usečena, nenazubljeni, dugački od 6 do 9 centimetara i široki od 8 do 12 centimetara, na vrhu zaokruženi ili usečeni, uvek bez vrha, goli, na naličju svetliji, plavičastozeleni, proste nervature (prstasta). Lisna drška dugačka oko 3 centimetra. Zalisci mali, jajasti, opadaju. Cveta pre listanja.[3][4]
Jarko roze cvetovi se razvijaju u kasno proleće na izdancima starijim od jedne godine, uključujući i stablo (kauliflorija). Cvetovi petočlani tipični za Fabaceae. Listovi se pojavljuju neposredno posle cvetanja. Stablo rađa duge ravne viseće mahune. Cvetovi su jestivi slatko-kiselkastog ukusa.[4]
Taksonomija
urediOvu vrstu je prvo opisao Karl fon Line 1753. godine i dao joj je jedinstven epitet siliquastrum koji vodi poreklo od latinske reči siliqua, u značenju „mahune”.[5] Naziv za rod potiče od grčke reči kerkis, odnosno „čunak”, jer podseća na ovaj tkački alat.[6]
Postoji nekoliko varijanti i podvrsta Judinog drveta:
- var. hebecarpa Bornm.
- nothosubsp. yaltikirii (Ponert) Govaerts
- var. siliquastrum
- var. alba Weston
Razmnožavanje i ekološki aspekti
urediCvetove oprašuju pčele, privučene nektarom. Polen se sa prašnika lepi za telo pčele i prenosi do tučka drugih cvetova.[7]
U Izraelu ova biljka ima status zaštićene vrste.
Uzgoj
uredi
Judino drvo voli duboko, dobro isušeno tlo, delimično ili potpuno izloženo suncu.[4][8]
Kultivari uključuju:
- 'Afghan Deep Purple'[9]
- 'Alba' - beli cvetovi[9]
- 'Bodnant'[9]
- 'Carnea'[9]
- 'Fructa Rubra'[9]
- 'Penduliflora'[9]
- 'Rubra' - tamno ružičasti cvetovi
- 'Sterilis'[9]
- 'Variegata'[9]
- 'White Swan'[9]
Drvo je podložno napadima štitaste vaši i cikade, kao i bolesti poput antraknoze, Nectria cinnabarina i verticiliozne uvelosti.
Kultura
urediPostoji rasprostranjeni mit da se Juda Iskariotski obesio o stablo ove vrste. Ovo verovanje potiče od tumačenja narodnog imena „Judino drvo”, što vodi poreklo od lošeg prevoda francuskog naziva,Arbre de Judée, što znači „drvo iz Judeje”, a odnosi se na brdovite oblasti Svete zemlje u kojoj je ovo drvo bilo široko rasprostranjeno.[10] Drugi moguć razlog imena je činjenica da cvetovi i mahune vise direktno sa stabla tako da podsećaju na Judinu smrt.[6]
Paralela smrtonosnog efekta podleganja iskušenju odnosi se na činjenicu da Judino drvo ubija pčele koje mu se približe - dr. Kujler ilustruje ovo rečima: „Cvetovi se pojavljuju pre listova i oni su prelepe crvene boje. Briljantna lepota cvetova privlači bezbroj insekata; i lutajuća pčela je privučena u potrazi za medom. Ali svaka pčela koja uđe u cvet, konzumira fatalnu dozu opijata, te umire i pada na zemlju.”[11]
Galerija
uredi-
Botanička ilustracija iz 1891. -
Stablo sa korom -
Cvetovi i mahune -
Cercis siliquastrum -
Kultivar 'Alba' -
Štetočina (Cacopsylla pulchella) na listu Judinog drveta.
Reference
uredi- ^ „BSBI List 2007”. Botanical Society of Britain and Ireland. Arhivirano iz originala (xls) 25. 01. 2015. g. Pristupljeno 17. 10. 2014.
- ^ Josifović, Mladen (1974). Flora SR Srbije. Srpska akademija nauka i umetnosti.
- ^ Josifović, Mladen. Flora SR Srbije.
- ^ a b v „Cercis siliquastrum- L.”. Plants For A Future. Pristupljeno 13. 09. 2011.
- ^ Rowell, Raymond J. (1980). Ornamental Flowering Trees in Australia. Australia: AH & AW Reed Pty Ltd Reed. ISBN 978-0-589-50178-5.
- ^ a b Rumsey, Fred. „Cercis siliquastrum (Judas tree)”. Natural History Museum. Pristupljeno 04. 01. 2013.
- ^ Hickey, Michael; King, Clive. 100 families of flowering plants. Cambridge University Press. Pristupljeno 17. 11. 2016.
- ^ „Cercis siliquastrum | Judas tree/RHS Gardening”. Arhivirano iz originala 05. 06. 2013. g. Pristupljeno 17. 11. 2016.
- ^ a b v g d đ e ž z Hatch, Laurence (2007). Cultivars of Woody Plants Volume I (A-G). Raleigh, North Carolina: TCR Press. Pristupljeno 13. 09. 2011.
- ^ Mabberley, D.J. (2008). Mabberleys's plant-book (3 izd.). Cambridge University Press. str. 170. ISBN 978-0-521-82071-4.
- ^ William Adamson, “Illustrations to Chapter 3,” in Genesis, The Preacher’s Complete Homiletic Commentary (New York; London; Toronto: Funk & Wagnalls Company, 1892), 72.
