Агнеса од Антиохије
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Агнеса од Антиохије (1154 - око 1184) била је краљица Угарске од 1172. до 1184. године.
| Агнеса од Антиохије | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Агнеса (Ана) од Антиохије |
| Датум рођења | 1153. |
| Место рођења | Антиохија, Кнежевина Антиохија |
| Датум смрти | око 1184. |
| Место смрти | Стони Београд, Угарска |
| Гроб | Базилика у Секешфехервару (Стоном Београду) |
| Породица | |
| Супружник | Бела III Угарски |
| Потомство | Емерик Угарски, Маргарета Угарска, Андрија II Арпадовић, Констанца Угарска |
| Родитељи | Рене од Шатијона Констанца Антиохијска |
| Династија | Шатијон, Арпадовци |
| Угарска краљица | |
| Период | 1172-1184 |
| Претходник | Марија Комнин |
| Наследник | Маргарета Француска |
Биографија
уредиАгнеса је ћерка Констанце Антиохијске и њеног другог мужа Ренеа од Шатијона. Констанцин први муж, кнез Ремон од Поатјеа, погинуо је у бици код Инаба против зенгидског војсковође Нур ад Дина. Рене од Шатијона заробљен је 1160. године. У заробљеништву у Алепу провешће наредних петнаест година. Године 1170. Агнеса одлази у Цариград код своје сестре Марије Антиохијске која је била удата за цара Манојла Комнина. На Манојлов захтев, удала се за Белу III. Бела на престо долази 1172. године након смрти бившег краља Стефана III. У угарској, Агнеса је носила име Ана јер је њено право име било реткост у Европи. Умрла је 1184. године. Сахрањена је у Столном Београду. Њени посмртни остаци пронађени су у 19. веку у порушеној катедрали. Пренети су у Будимпешту где су сахрањени поред њеног мужа.
Породично стабло
уреди| 4. Hervé II of Donzy | ||||||||||||||||
| 2. Рене од Шатијона | ||||||||||||||||
| 1. Агнеса од Антиохије | ||||||||||||||||
| 6. Боемунд II од Антиохије | ||||||||||||||||
| 3. Констанца Антиохијска | ||||||||||||||||
| 7. Алиса Антиохијска | ||||||||||||||||
Види још
уредиИзвори
уреди- Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század), főszerkesztő: Kristó Gyula, szerkesztők: Engel Pál és Makk Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1994)
