Јоже Плечник (Љубљана, 23. јануар 1872 — Љубљана, 7. јануар 1957) био је словеначки архитекта. Радио је у Бечу, Београду, Прагу и Љубљани. Његов утицај на Љубљану је поређен са утицајем који је архитекта Антони Гауди имао на град Барселону.[1]

Јоже Плечник
Јоже Плечник 1943.
Лични подаци
Датум рођења(1872-01-23)23. јануар 1872.
Место рођењаЉубљана, Аустроугарска
Датум смрти7. јануар 1957.(1957-01-07) (84 год.)
Место смртиЉубљана, ФНР Југославија

Биографија

уреди

Од 1894. до 1897, студирао је код бечког архитекте Ота Вагнера и радио је у Вагнеровој архитекторској фирми до 1900. године. Док је био код Вагнера, Плечник се сродио са бечком сецесијом, познатом по одбацивању декоративних мотива историјске архитектуре у корист нових, органских модова, геометријских и флоралних орнамената.

Од 1900 надаље, Плечник се бавио архитектуром у Бечу, радећи на пројектима попут Куће Лангер (1900) и стамбеног блока Цахерл (1903 - 05). Ове ране пројекте карактеришу рационална организација и планирање, типични за Вагнерове пројекте станова и инфраструктуре, и богато декорисане површине са органским мотивима типичним за сецесију. Плечникова Црква светог Духа (Беч, 1910 - 13) је значајна због свог иновативног коришћења ливеног бетона као конструкције, а уједно и спољне површине. Најрадикалнија је црквена крипта, са витким бетонским стубовима и угластим капителима и базама. Његова Црква Светог Антуна Падованског је архитектонски најзанимљивија римокатоличка црква у Београду и једна од необичнијих и значајнијих сакралних грађевина у међуратном Београду и 20. веку уопште.

На педесетогодишњицу Плечникове смрти, Словенија је прогласила ту годину, то јест 2007. Плечниковом годином. Тада је и католичка Црква започела поступак за Плечниково проглашење свецом. Од тада носи почасни назив „Слуга Божји“.[1]

Галерија

уреди

Прашки замак

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б 2008-tól már tartanak szentmisét a Sagrada Familia katedrálisban. (Од 2008. већ држе свету мису у катедрали Саграда фамилиа). (Hírvivő, Тотово село, Војводина) IV. годиште, бр.26.(164), 3.VII.2005.