Јоже Плечник
Јоже Плечник (Љубљана, 23. јануар 1872 — Љубљана, 7. јануар 1957) био је словеначки архитекта. Радио је у Бечу, Београду, Прагу и Љубљани. Његов утицај на Љубљану је поређен са утицајем који је архитекта Антони Гауди имао на град Барселону.[1]
Јоже Плечник | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 23. јануар 1872. |
Место рођења | Љубљана, Аустроугарска |
Датум смрти | 7. јануар 1957.84 год.) ( |
Место смрти | Љубљана, ФНР Југославија |
Биографија
уредиОд 1894. до 1897, студирао је код бечког архитекте Ота Вагнера и радио је у Вагнеровој архитекторској фирми до 1900. године. Док је био код Вагнера, Плечник се сродио са бечком сецесијом, познатом по одбацивању декоративних мотива историјске архитектуре у корист нових, органских модова, геометријских и флоралних орнамената.
Од 1900 надаље, Плечник се бавио архитектуром у Бечу, радећи на пројектима попут Куће Лангер (1900) и стамбеног блока Цахерл (1903 - 05). Ове ране пројекте карактеришу рационална организација и планирање, типични за Вагнерове пројекте станова и инфраструктуре, и богато декорисане површине са органским мотивима типичним за сецесију. Плечникова Црква светог Духа (Беч, 1910 - 13) је значајна због свог иновативног коришћења ливеног бетона као конструкције, а уједно и спољне површине. Најрадикалнија је црквена крипта, са витким бетонским стубовима и угластим капителима и базама. Његова Црква Светог Антуна Падованског је архитектонски најзанимљивија римокатоличка црква у Београду и једна од необичнијих и значајнијих сакралних грађевина у међуратном Београду и 20. веку уопште.
На педесетогодишњицу Плечникове смрти, Словенија је прогласила ту годину, то јест 2007. Плечниковом годином. Тада је и католичка Црква започела поступак за Плечниково проглашење свецом. Од тада носи почасни назив „Слуга Божји“.[1]
Галерија
уреди-
Вила Langer (1901)
-
Вила Loos (1901)
-
Вила Weidmann (1902)
-
Кућа Langer (1902)
-
Zacherlhaus (1905)
-
Гробница Heinrich Peham von Bojernberg (1906)
-
Lacknergasse 98 (1907)
-
Вила Graßberger (1908)
-
Borromaeus фонтана (1909)
-
Црква светог Духа у Бечу (1913)
-
Silbergasse 35 (1915)
-
Конгресни трг у Љубљани (1928)
-
Фонтана у Lány замку (1930)
-
Тромостовје (1931)
-
Мост у Трнову (1931)
-
Црква у Прагу (1932)
-
Гробница Антони Швехла (1933)
-
Црква Госпе Лурдске у Загребу (1934)
-
Гробље Навје (1938)
Прашки замак
уреди-
Рајска башта (1925)
-
Стубови за заставе (1926)
-
Платформа (1927)
-
Двориште и обелиск (1928)
-
Башта (1928)
-
Фонтана (1928)
-
Степениште (1931)
-
Степениште (1932)