Јован Грчић (професор)

Јован Грчић (Вуковар, 19/31. октобар 1855 — Нови Сад, 5. фебруар 1941) је био српски књижевник, књижевни, позоришни и музички критичар, преводилац и професор Српске велике православне гимназије у Новом Саду.

Јован Грчић
Јован Грчић
Лични подаци
Датум рођења	(1855-10-31)31. октобар 1855.
Место рођења	Вуковар, Аустријско царство
Датум смрти	5. фебруар 1941.(1941-02-05) (85 год.)
Место смрти	Нови Сад, Краљевина Југославија

Биографија

Породица

Потиче из угледне српске породице из Вуковара, од оца Павла Грчића, адвоката. Као једином преживелом детету, отац му је наменио да изучи право и настави његов рад у породичној канцеларији.

Образовање

Основну школу завршио је у Вуковару, а гимназију је похађао у Винковцима и Новом Саду. Студирао је четири године (1872-1876) на Правно-политичком факултету у Грацу, где је положио "јуридициални државни испит". Вратио се затим 1876. године у Вуковар где је затекао оца на самрти. Након смрти оца уредио је материјалне прилике и отишао у Праг, где се припремао за "ригорозу". Тај испит који је полагао почетком 1877. у Грацу, није положио, јер је добио позив из Новог Сада да ради у гимназији као предавач. Патронат Новосадске гимназије (у којој је почео да ради 1877) дозволио му је почетком 1881. године допуст од годину дана да у Будимпешти спреми и положи професорски испит. Професорски испит са радом на латинском језику о Вергилију положио је са добрим успехом и добио диплому 23. маја 1882. године у Будимпешти. Оспособио се за предавања у мађарским и српским средњим школама у Аустроугарској, из латинске и грчке филологије.

Професор

Фотографија Јована Грчића са школским хором (1890)

У новосадској Српској гимназији радио је од 1877. до 1901. године, почевши као суплент-професор класичне филологије. Потом је службу наставио у Женској гимназији. Предавао је српски, латински, старогрчки, немачки и мађарски језик са књижевношћу. Уз то је предавао и нотно певање и водио гимназијски хор. Писао је уџбенике за предмете које је предавао.

Пензионисан је нерадо 1. септембра 1901. године.

Књижевни рад

Почиње да пише још као ђак Новосадске гимназије, а прве приповетке објавио је током студентских дана.

Књижевне, позоришне и музичке критике објављивао у Јавору, Летопису Матице српске, Позоришту, Застави, Бранику, Бранковом колу, Стражилову, Српском књижевном гласнику...

Покренуо је 1885. у Новом Саду књижевни часопис Стражилово. Године 1889. сјединио је свој часопис са Јавором, који је три године уређивао заједно са Илијом Огњановићем Абуказемом. Обновио је Стражилово 1892, које је у новој серији излазило до 1894. године. У Бранику уређивао музичку, позоришну и књижевну рубрику (1901-1912).

Пред Први светски рат прелази у Загреб, где се бавио књижевношћу и новинарством пишући за локалне листове и часописе.

У Нови Сад се вратио 1928. и наставио је да пише до дубоке старости, објављујући текстове у Југословенском дневнику, Дану, Новом Саду, Гласу Матице српске...

Бавио се и преводилачким радом, преводећи књижевна дела са мађарског и немачког језика.

Члан Матице српске постао је 1877, а од 1880. до 1902. био је у више наврата члан Књижевног одбора и Редакцијског одбора Летописа Матице српске. Такође је био и дугогодишњи председник Друштва за Српско народно позориште.

Сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду.

Избор из библиографије

• Кратка историја римске књижевности (Нови Сад, 1882)
• Кратка историја старе грчке књижевности (Нови Сад, 1883)
• Речник српског и мађарског језика, I-II (Нови Сад 1902, 1904)
• Историја српске књижевности (Нови Сад, 1903)
• Речник страних речи (Нови Сад, 1904)
• Српско-немачки и немачко-српски речник, I-II (Нови Сад, 1905)

Види још

• Часопис Стражилово

Галерија

• 
  Насловна страна другог, допуњеног издања Историје српске књижевности (Нови Сад, 1906)
• 
  Јован Грчић око 1870. године

Литература

• Енциклопедија Новог Сада. Књига 6, Гаг-Деч. Нови Сад: Новосадски клуб "Добра вест". 1996. стр. 250—252. 
• "Политика", 6. феб. 1941 (некролог)