Јашко-нађкунско-солношка жупанија (бивша)

Јас-Нађкун-Солнок (бивша жупанија)
*Jász-Nagykun-Szolnok vármegye* (мађарски)
*Jazyga et Cumania Maior et Szolnokiensis* (латински)
Јас-Нађкун-Солнок (бивша жупанија); Jász-Nagykun-Szolnok vármegye (мађарски); Jazyga et Cumania Maior et Szolnokiensis (латински)
1876—1950.
	Грб
	; Жупанија на мапи Краљевине Мађарске
Главни град	Солнок;
Регија	југоисточна Европа
Земља	Краљевина Мађарска
Површина	(1910) 5.251 ; км2
Становништво	(1910) 373.964;
Догађаји
Статус	Жупанија
Историја
• Успостављено	1876
• Кр. Мађарска	(1876.)
• Р. Мађарска	(1950)
• НР Мађарска	(1949-1950)
• Јас-Нађкун-Солнок (жупанија)	15. март 1950.
• Укинуто	1950.
	Следбеник
Јас-Нађкун-Солнок

Бивша жупанија Јас-Нађкун-Солнок (мађ. Jász-Nagykun-Szolnok vármegye, нем. Komitat Jász-Nagykun-Szolnok, лат. Jazyga et Cumania Maior et Szolnokiensis)) је била административна жупанија Краљевине Мађарске, био је нешто мањи од садашње жупаније Јас-Нађкун-Солнок. Главни град жупаније је био град Солнок.

Географија

Жупанија Јаш-Нађкун-Солнок је делила границе са мађарским жупанијама Пешта-Пилиш-Солт-Кишкун, Хевеш, Хајду, Бекеш и Чонград. Реке Тиса и Кереш теку кроз жупанију. Његова површина је око 1910. године била око 5.251 km² (2.027 sq mi).

Историја

Жупанија Јас-Нађкун-Солнок је формирана 1876. године од територија Килше-Солнок дела жупаније Хевеш-Килше-Солнок, Јасшаг (Јаса) и Нађкуншага). После Другог светског рата територија округа је измењена: област на левој обали Тисе око Тисафиреда преузета је из [[Хевешка жупанија (бивша)|жупаније Хевеш] ], а област око Девавање је припала жупанији Бекеш.

Израз „Јас“ потиче од Јаса (уп. Аланс) који су се на ове просторе Мађарске доселили из Понтских степа негде у 13. веку.

Демографија

Етничка мапа округа са подацима пописа из 1910. (види кључ у опису).

Становништво по матерњем језику^[а]
Попис	Укупно	мађарски	Друго или непознато
1880^[1]	278.443	263.994 (98,86%)	3.036 (1,14%)
1890^[2]	318.475	315.387 (99,03%)	3.088 (0,97%)
1900^[3]	350.269	348.050 (99,37%)	2.219 (0,63%)
1910^[4]	373.964	372.423 (99,59%)	1.541 (0,41%)

Популација по религији^[б]
Попис	Укупно	Римокатоличка	Калвиниста	јеврејски	Друго или непознато
1880	278.443	154.261 (55,40%)	113.192 (40,65%)	8.319 (2,99%)	2.671 (0,96%)
1890	318.475	180.538 (56,69%)	124.437 (39,07%)	10.005 (3,14%)	3.495 (1,10%)
1900	350.269	204.306 (58,33%)	131.120 (37,43%)	10.707 (3,06%)	4.136 (1,18%)
1910	373.964	225.111 (60,20%)	133.462 (35,69%)	10.313 (2,76%)	5.078 (1,36%)

Под одељења жупаније

Почетком 20. века, жупанија Јас-Нађкун-Солнок је имала следећу поделу:

Округ (járás)
Округ	Гл. град
Доњи Јасшаг	Јасапати
Горњи Јасшаг	Јасберењ
Доња Тиса	Тисафелдвар
Горња Тиса	Кунхеђеш
Средња Тиса	Терексентмиклош
Град са организованим већем (rendezett tanácsú város)
Јасберењ
Карцаг
Кишујсалаш
Мезетур
Солнок
Туркеве

Белешке

^ Само језичке заједнице > 1% су приказане.
^ Само верске заједнице > 1% су приказане.

Референце

^ „Az 1881. év elején végrehajtott népszámlálás főbb eredményei megyék és községek szerint rendezve, II. kötet (1882)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-28.
^ „A Magyar Korona országainak helységnévtára (1892)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-29.
^ „A MAGYAR KORONA ORSZÁGAINAK 1900”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-29.
^ „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Архивирано из оригинала 24. 08. 2023. г. Приступљено 2021-09-29.

47° 10′ N 20° 11′ E / 47.167° С; 20.183° И / 47.167; 20.183

[1] Само језичке заједнице > 1% су приказане.

[6] Само верске заједнице > 1% су приказане.

[2] „Az 1881. év elején végrehajtott népszámlálás főbb eredményei megyék és községek szerint rendezve, II. kötet (1882)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-28.

[3] „A Magyar Korona országainak helységnévtára (1892)”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-29.

[4] „A MAGYAR KORONA ORSZÁGAINAK 1900”. library.hungaricana.hu. Приступљено 2021-09-29.

[5] „KlimoTheca :: Könyvtár”. Kt.lib.pte.hu. Архивирано из оригинала 24. 08. 2023. г. Приступљено 2021-09-29.

[а]

[1]

[2]

[3]

[4]

[б]