Јаси или Јази (мађ. Jászok) су етничка подгрупа Мађара, која живи у Мађарској. Источноиранског су порекла и потичу од народа Алана односно Осета, а у прошлости су говорили јашким дијалектом осетског језика. Данас говоре мађарски и сматрају себе Мађарима, мада су очували и свест о свом јашком пореклу.[1]

Црква у Јасберењу
Мапа Јасшага (Јазигије) у Мађарској
Жупанија Јас-Нађкун-Солнок у Мађарској

Географија

уреди

Јаси живе у регији Јасшаг (Јазигија), која се налази у северозападном делу жупаније Јас-Нађкун-Солнок. Културно и политичко средиште ове регије је град Јасберењ.

Историја

уреди

Јаси су били номадско племе Алана пореклом са Кавказа, које се, након пропасти Краљевине Аланије, населило у Краљевини Угарској у 13. веку. Дошли су заједно са Куманима бежећи од Монгола и Татара[2]. Примио их је угарски краљ Бела IV, надајући се да ће му они помоћи око одбране Угарске од Монгола.[3] Међутим убрзо су се односи са Мађарима погоршали и већи део Кумана и Јаса је напустио тадашњу Угарску. После одласка Монгола из централних делова Европе, један део Јаса се вратио у Угарску и населио у данашњу Регију велике северне равнице, која обухвата и данашњу жупанију Јас-Нађкун-Солнок.[4]

Током следећа два века Јаси су се потпуно асимиловали у мађарско становништво, језик им је ишчезао, а једино су сачували свест о јашком идентитету и регионалну аутономију, коју су имали све до 1876. године.

Културно наслеђе

уреди

Јаси су се у почетку бавили сточарством, а са собом су у Угарску донели знања о сточарству, доста напредна за то доба.

Велики број насеља у централној Мађарској и данас носи назив по Јасима: Јасберењ (Jászberény), Јасароксалаш (Jászárokszállás), Јасфењсару (Jászfényszaru) и друга.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Vladímir Aleksándrovich Kuznetsov, Yaroslav Lebedinski, Les Alains. París: Éditions Errance, 1997 (2ª edición, 2005). ISBN 978-2877722957, pp.23-29.
  2. ^ Foltz, Richard (2022). The Ossetes: Modern-Day Scythians of the Caucasus. London: Bloomsbury, p. 50. ISBN 9780755618453. 
  3. ^ Bryan Cartledge, A History of Hungary. C. Hurst & Co, 2011. ISBN 978-1-84904-112-6.
  4. ^ Tudor Salagean, Transylvania in the Second Half of the Thirteenth Century: The Rise of the Congregation System. Brill, 2016, pp. 134-138.

Извори

уреди