Јанез Бизјак

Јанез Бизјак (Отлица, 31. децембар 1911 — Шујица, 29. октобар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

јанез бизјак
Јанез Бизјак
Лични подаци
Датум рођења	(1911-12-31)31. децембар 1911.
Место рођења	Отлица, код Ајдовшчине, Аустроугарска
Датум смрти	29. октобар 1941.(1941-10-29) (29 год.)
Место смрти	Шујица, Краљевина Италија
Професија	радник
Деловање
Члан КПЈ од	1936.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.

Биографија

Рођен је 1911. године у Отлици код Ајдовшчине. Отац му је био путар. Првобитно је живео у Горичком срезу, али се његова породица касније, због италијанског терора коме је била изложена, преселила у Чрнуче крај Љубљане. Тамо је Јанез изучио браварски занат и по први пут се упознао с идејама социјализма.

Активан учесник радничког покрета постао је од 1934. године. Створио је синдикалне организације у културним друштвима „Свобода“ и „Взајемност“. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1936. у „Аутомонтажи“ која је у то време била центар комунистичког покрета у Горењској и вршила велики утицај на развој радничког покрета у том крају. Ивановом заслугом у „Аутомонтажи“ су нашли посао многи комунисти које је гонила полиција и који нису могли да се запосле у другим предузећима. Године 1938, због своје запажене политичке делатности Иван је био ухапшен и интернисан у Ивањицу.

После окупације Југославије 1941. прешао је у илегалност, јер га је као познатог комунисту гонио Гестапо. Учествовао је у организовању устанка (скупљао је оружје и други ратни материјал). Јула 1941. године, када је формирана Прва рашичка партизанска чета, постао је њен борац. После два месеца жестоких борби с немачким снагама, постао је командир Моравске чете. Своје борбено крштење ова чета је доживела у сукобу са Немцима у Савињском Хриду изнад Моравишча. Са четом од двадесет људи учествовао је у борби против 700 немачких војника. После дуге борбе, пошто је Бизјак погодио немачког команданта, непријатељ се повукао претрпевши знатне губитке. После тога Бизјак је са четом вршио саботаже, организовао заседе и сличне специјалне акције по чему се његова чета прочула.

Почетком октобра 1941. године, Бизјак је са четом прешао на десну обалу Саве и наставио нападе. Идући по дубоком снегу чета се зауставила 29. октобра 1941. године на једном месту код Шујице, код Добраве, близу Љубљане. Италијани су сазнали за боравиште чете и изненада је напали. Бизјак се борио све док није био погођен у чело. Када су борци видели да је пао њихов командир, јурнули су и натерали италијанске снаге у бекство.

У Народноослобнодилачкој борби је учествовала читава његова породица, а три брата су му носиоци Партизанске споменице 1941.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Литература

• Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.