Ајдовшчина (словен. Ajdovščina, итал. Aidussina[1] нем. Haidenschaft[2]) је град и управно средиште истоимене општине Ајдовшчина, која припада Горишкој регији у Републици Словенији.

Ајдовшчина
Поглед на град
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСловенија
ОпштинаАјдовшчина
Становништво
 — (2011)6.656
Географске карактеристике
Координате45° 53′ 15″ С; 13° 54′ 07″ И / 45.887389° С; 13.9020446° И / 45.887389; 13.9020446
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ајдовшчина на карти Словеније
Ајдовшчина
Ајдовшчина
Ајдовшчина на карти Словеније

Природне одлике

уреди

Рељеф: Ајдовшчина је удаљена 50 км од Јадранског мора. Град се налази у средњем делу долине Випаве. Изнад града издиже се планина Трновски Гозд.

Клима: Клима је измењено средоземна - минимална температура зими је -1 °C, максимум -17 °C; лети максимална 39 °C, минимална 20 °C.

Воде: Најважнија река је Випава, која протиче непосрдно јужно од града. река Поред ње кроз град тече и речица Хубељ, која дели Ајдовшчину на два дела, позната као Штурје и Ајдовшчина.

Историја

уреди
 

Прва насеља Ајдовшчине датирају од године 2000. али је град боље познат од око 200. п. н. е. као Mansio Fluvio Frigido, у преводу мали гарнизон Римске републике, касније око 200. н. е. познатији као Castra или Castrum at Fluvio Frigido чији су остаци још видљиви.

Ајдовшчина и њена околина су били важна и трговачка станица, и око ње, односно у Випавској долини су се водиле важне битке, као што је то био године 394. године случај с Битком на Фригиду. Локалне приче говоре да је Теодосије Први користио буру, снажни северни ветар који дува у области у своју корист како би спречио непријатељске стрелце да користе своје оружје.

Река Хубељ дели Ајдовшчину била јр пре Првог светског рата граница између две словеначке регије Горишке и Крањске.

За време НОБ 5. маја 1945. у Ајдовшчини је основана прва народна влада Словеније. Од завршетка Другог светског рата до мировноог уговора с Италијом 15. септембра 1947, Ајдовшчина је била средиште Зоне Б Слободне Територије Трста.

Привреда

уреди

У граду постоји текстилна, прехрамбена и индустрија намјештаја.

Становништво

уреди

Приликом пописа становништва 2011. године Ајдовшчина је имала 6.656 становника.

Број становника по пописима[3]
1991 2002 2011
6.116 6.373 6.656

Напомена: У 1953. је повећано за насеља Градишче и Штурје, која су укинута. У 2002. повећано са део насеља Гривче. У 2009. извршена је мања размјера теритотија између насеља Ајдовшчина и Гривче.

Занимљивости

уреди

Без обзира на то што је граница с Италијом удаљена мање од 20 км, архитектонски стил не показује никаквих италијанских утицаја. Неки то тумаче последицом италијанске окупације у Другом светском рату, док други то тумаче снажном буром која је утицала да становници Ајдовшчине користе камење на крововима кућа, у складу с краском архитектуром.

Референце

уреди
  1. ^ trilingual name "Haidenschaft, Aidussina, Ajdovščina" in:,Gemeindelexikon, der im Reichsrate Vertretenen Königreiche und Länder. Bearbeit auf Grund der Ergebnisse der Volkszählung vom 31. Dezember 1900. Herausgegeben von der K.K. Statistischen Zentralkommission. VII. Österreichisch-Illyrisches Küstenland (Triest, Görz aund Gradiska, Istrien). Wien 1906[мртва веза]
  2. ^ Spezialortsrepertorium der österreichischen Länder. Bearbeiten auf Grund der Ergebnisse der Volkszälung vom 31. Dezember 1910, vol. 7: Österreichisch-Illyrisches Küstenland. 1918. Vienna: K. k. Hof- und Staatsdruckerei, p. 13.
  3. ^ „Статистички завод Републике Словеније”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2015. г. Приступљено 07. 05. 2017. 

Спољашње везе

уреди