Википедија

Živko Slavnić

Živko Slavnić je bio jedan od najeminentnijih botaničara 20. vijeka u bivšoj Jugoslaviji. U užoj grupi je utemeljitelja Katedre za biologiju Filozofskog fakulteta (1952), koja prerasta u Odsjek za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Sarajevu – novoformirane visokoškolske institucije (1953/1954).

Живко Славнић
Лични подаци
Датум рођења(1910-01-28)28. јануар 1910.
Место рођењаСента, Аустро-Угарска
Датум смрти26. јануар 1975.(1975-01-26) (64 год.)
Место смртиСарајево, Босна и Херцеговина
Породица
СупружникНада
ДецаИво и Ђорђе
Научни рад
ПољеБотаника – Систематика
ИнституцијаУниверзитет у Сарајеву
Познат поОсннивач Катедре за ботанику Природно-математичког факултета Универзитета у Сарајеву
НаградеОрден рада са златним вијенцем (1974)
Повеља струдената Југославије (1973)

Biografija

уреди

Živko Slavnić se rodio u vojvođanskom gradiću Senti, 28. januara 1910. Studije prirodnih nauka je završio na pariskoj Sorboni[1], 1933. godine. Doktorsku disertaciju odbranio je na Univerzitetu u Beču.

Nakon završenih studija, prvo radi u srednjim školama Makedonije, Srbije i Vojvodine, u svojstvu profesora biologije. Bio je profesor Više pedagoške škole u Novom Sadu i naučni saradnik Zavoda za poljoprivredna istraživanja Vojvodine, odakle po preporuci akademika Siniše Stankovića i poziv profesorke Smilje Mučibabić, 1952. prelazi na Univerzitet u Sarajevu, gdje osniva Katedru za botaniku na Filozofskom fakultetu.

Od prve generacije studenata biologije (1953/1954. akademske godine), sve do kraja akademske 1964/1965, zbog nedostatka kadrova, profesor Slavnić predaje Sistematiku viših biljaka, Ekologiju biljaka sa fitogeografijom i Evoluciju sa genetikom, a jedno vrijeme i Fiziologiju biljaka. Više godina je bio Šef Katedre za botaniku, a određeno vrijeme i direktor Biološkog instituta Univerziteta u Sarajevu[2], te saradnik Prirodnjačkog odjeljenja Zemaljskog muzeja BiH u Sarajevu[[Zemaljski_muzej].|Jedan je od osnivača i aktivnih realizatora postdiplomskih studija iz biologije na Univerzitetima u Sarajevu i Novom Sadu]. Predavao je Biljnu geografiju na Odsjeku za geografiju, kao i Sistematiku viših biljaka na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu[2][3].

Profesor Slavnić je bio mentor velikom broju diplomanata, magistranata i doktoranada, čime je značajno doprinio jačanju i širenju kadrovske baze, ne samo Odsjeka za biologiju PMF-a u Sarajevu, već i drugih visokoškolskih i srednjoškolskih institucija širom bivše Jugoslavije[4][5] Bio je među pokretačima savremenih istraživanja u oblasti botanike, biosistematike, morfologije, ekologije, palinologije, citotaksonomije i kariologije u BiH i Jugosaviji. Pod njegovim vodstvom stasalo je mnoštvo uspješnih – široko afirmiranih naučnika u pomenutim oblastima[6].

Kao priznati naučni djelatnik i dobar poznavalac svjetskih jezika, održavao je međunarodnu saradnju sa najistaknutijim botaničkim institucijama širom Evrope i vodećim ličnostima u tim oblastima. Zahvaljujući uskoj saradnji koju je održavao sa Université Paris–Sud [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2012)[4],prva jednogodisnja stipendija francuske vlade za mlade istraživače u BiH, dodijeljena je jednoj od njegovih suradnica (u oblasti molekularne citogenetike i citotaksonomije).

Bio je Predsjednik Organizacionog odbora Prvog jugoslovenskog simpozijuma sistematičara (Sarajevo, 1971) i prvi predsjednik Društva biosistematičara.

Preminuo je u Sarajevu, 1975, od moždanog udara.

Djela

уреди

Naučni opus obuhvata oko 60 naučnih radova, među kojima je i značajan broj monografija, što ga svrstava u trojicu pionira i velikana jugoslovenske fitocenologije prve polovine XX stoljeća. Gotovo cijeli doprinos nauci o biljnim zajednicama ostvario je u prvih petnest godina svog radnog vijeka, tj. izmedu 1939. i 1954. godine, nakon čega se, do kraja života, posvećuje proučavanju infraspecijske bioraznolikosti endemičnih bh. vrsta. U okviru tog angažmana, opisao je oko dvadeset za nauku novih taksonomskih kategorija.[7][8][9][10][11]

Predvodio je timove istraživača u realizaciji više značajnih naučnih projekata.[12][13]

Značajan doprinos u edukaciji mladih kadrova ostvario je u inspirativnim konsultacijama i publikovanjem nekoliko skripata. Za bh. osnovnoškolce je (u grupi autora) publikovao udžbenike, o čijem kvalitetima svjedoči dvadesetak izdanja.[6][14][15][16][17][18]

Nagrade i priznanja

уреди

Референце

уреди
  1. ^ http://www.sorbonne-universites.fr/ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2015).
  2. ^ Dizdarević M. et al., Ur. (1977): 30 godina Biološkog instituta Univerziteta u Sarajevu. Godišnjak Biološkog instituta Univerziteta u Sarajevu, Posebno izdanje: 30, Sarajevo.
  3. ^ [„Farmaceutska Informatika[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 22. 05. 2013. г. Приступљено 30. 05. 2018.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Farmaceutska Informatika]
  4. ^ Lakušić R., Šilić Č., Kutleša Lj., Šoljan D. (1990): Životni put i naučno djelo prof. Dr Živka Slavnića (1910-1975). Naučnoi skup „Populacija, vrsta i biocenoza", Rezimei: 1-10
  5. ^ [1][мртва веза]
  6. ^ а б Lakušić R., Šilić Č., Kutleša L., Šoljan D. (1990): Životni put i naučno djelo prof. dr Živka Slavnića (1910 – 1975). Bilten Društva ekologa Bosne i Hercegovine, Serija B, br. 5: 9-13, Sarajevo.
  7. ^ Slavnić Ž. et Bjelčić Ž. (1963): Glavna biljnogeografska obilježja sjeverozapadne Bosne. Glasn. Zemalj. muzeja Bosne i Hercegovine, Prirodne nauke, 2:41-59, Sarajevo.
  8. ^ Slavnić Ž. (1965): Cardamine bulbifera L. u bosansko-hercegovačkoj flori. Godišnjak Biološkog instituta Univerziteta u Sarajevu, 18:217-221., Sarajevo.
  9. ^ Slavnić Ž. (1966): O infraspecijskim oblicima bosanske zvončike (Symphyandra hofmanni Pant.). Glasn. Zemalj. muzeja Bosne i Hercegovine, nova serija 5:105-108, Sarajevo.
  10. ^ Slavnić Ž. (1966): O infraspecijskim oblicima vrste Knautia sarajevensis(Beck) Szabó. Acta Bot. Croat., 25:51-60, Zagreb.
  11. ^ Slavnić Ž. (1969): O morfološkoj varijabilnosti sendtnerovog pucavca (Silene sendtneri Boiss.). Acta Bot. Croat., 28:337-348, Zagreb.
  12. ^ Slavnić Ž. (1972): O ontogenetskom razviću nekih predstavnika naše flore. Naučnoistraživački projekat, Biološki institut Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo.
  13. ^ Slavnić Ž. (1973): Sistematska istraživanja nekih predstavnika bosansko-hercegovačke flore i faune. Naučnoistraživački projekat, Biološki institut Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo.
  14. ^ Šenk O., Slavnić Ž., Berberović Lj., Bećarević J. (1966): Živi svijet i njegov razvoj – Biologija za VII razred osnovne škole. Zavod za izdavanje udžbenika, Sarajevo.
  15. ^ Mučibabić S., Slavnić Ž., Marinković M., Bećarević J. (1969): Živi svijet u svojoj sredini – Poznavanje prirode za VI razred osnovne škole. Zavod za izdavanje udžbenika, Sarajevo.
  16. ^ Slavnić Ž., Korene Z. (1973): Živi svijet u svojoj sredini – Biologija za VI razred osnovne škole. Zavod za izdavanje udžbenika, Sarajevo.
  17. ^ Korene Z., Jugo A., Slavnić Ž. (1973-1990): Biologija: Živi svijet u svojoj sredini: za peti razred osnovne škole. "Veselin Masleša", Sarajevo.
  18. ^ Korene Z., Jugo A., Slavnić Ž. (1989): Biologija: za peti razred osnovne škole: sa biološkim praktikumom. "Veselin Masleša", Sarajevo.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Živko_Slavnić&oldid=28526746”