Википедија

Paromomicin

Paromomicin je aminoglikozidni antibiotik, koji je izolovan iz Streptomyces krestomuceticus 1950-tih.[1] On je otkriven u kompaniji Parke Dejvis (sad Pfizer), i uveden kao Humatin 1960.[2] On je takođe poznat pod imenima monomicin i aminozidin.[3]

Paromomicin
IUPAC ime
(2R,3S,4R,5R,6S)-5-amino-6-[(1R,2S,3S,4R,6S)-
4,6-diamino-2-[(2S,3R,4R,5R)-4-[(2R,3R,4R,5R,6S)-
3-amino-6-(aminometil)-4,5-dihidroksi-oksan-2-il]
oksi-3-hidroksi-5-(hidroksimetil)oksolan-2-il]oksi-
3-hidroksi-cikloheksil]oksi-2-(hidroksimetil)oksan-3,4-diol
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
MedlinePlusa601098
Kategorija trudnoće
  • US: B (Bez rizika u ispitivanjima na životinjama)
Način primeneOralno, intramuskularno
Pravni status
Pravni status
Farmakokinetički podaci
BioraspoloživostNone
MetabolizamNone
Poluvreme eliminacije?
IzlučivanjeFecalno
Identifikatori
CAS broj1263-89-4 ДаY
ATC kodA07AA06 (WHO)
PubChemCID 441375
DrugBankDB01421 ДаY
ChemSpider390117 ДаY
ChEMBLCHEMBL370143 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC23H47N5O18S
Molarna masa615,629 g/mol
  • O=S(=O)(O)O.O([C@H]3[C@H](O[C@@H]2O[C@H](CO)[C@@H](O[C@H]1O[C@@H](CN)[C@@H](O)[C@H](O)[C@H]1N)[C@H]2O)[C@@H](O)[C@H](N)C[C@@H]3N)[C@H]4O[C@@H]([C@@H](O)[C@H](O)[C@H]4N)CO
  • InChI=1S/C23H45N5O14.H2O4S/c24-2-7-13(32)15(34)10(27)21(37—7)41-19-9(4—30)39-23(17(19)36)42-20-12(31)5(25)1-6(26)18(20)40-22-11(28)16(35)14(33)8(3—29)38-22;1-5(2,3)4/h5-23,29-36H,1-4,24-28H2;(H2,1,2,3,4)/t5-,6+,7+,8-,9-,10-,11-,12+,13-,14-,15-,16-,17-,18-,19-,20-,21-,22-,23+;/m1./s1 ДаY
  • Key:LJRDOKAZOAKLDU-UDXJMMFXSA-N ДаY

Upotreba

уреди

On je antibiotik koji je dizajniran za borbu protiv intestinalnih infekcija, kao što su kriptosporidioza[4] i amebiaza,[5] ali i drugih bolesti, poput lajšmanioza.[6]

Mehanizam

уреди

Paromomicin inhibira sintezu proteina u nerezistentnim ćelijama putem vezivanja za 16S ribozomalnu RNK.[7]. Ovaj antibiotik širokog spektara je rastvoran u vodi i veoma je sličan po dejstvu sa neomicinom. Antimikrobno dejstvo paromomicina protiv Escherichia coli i Staphylococcus aureus je istraženo.[8]

Reference

уреди
  1. ^ Davidson R.N.; den Boer M.; Ritmeijer K. (2008). „Paromomycin”. Transactions of the Royal Society of Tropical Medicine and Hygiene. 103 (7): 653—60. PMID 18947845. doi:10.1016/j.trstmh.2008.09.008. 
  2. ^ Sittig, Marshall (1. 1. 1988). Pharmaceutical Manufacturing Encyclopedia. Noyes Publications. стр. 1257. ISBN 978-0-8155-1144-1. 
  3. ^ Neal R.A.; et al. (1994). „Aminosidine ointments for the treatment of experimental cutaneous leishmaniasis”. Transactions of the Royal Society of Tropical Medicine and Hygiene. 88 (2): 223—5. PMID 8036682. doi:10.1016/0035-9203(94)90307-7. 
  4. ^ Sweetman S.C. (Editor). (2002). Martindale: the complete drug reference. 33rd ed. London: Pharmaceutical Press
  5. ^ „paromomycin at Dorland's Medical Dictionary”. 
  6. ^ Sundar S, Jha TK, Thakur CP, Sinha PK, Bhattacharya SK (2007). „Injectable paromomycin for visceral leishmaniasis in India”. N. Engl. J. Med. 356 (25): 2571—81. PMID 17582067. doi:10.1056/NEJMoa066536. 
  7. ^ Vicens, Quentin; Eric Westhof (2001). „Crystal Structure of Paromomycin Docked into the Eubacterial Ribosomal Decoding A Site”. Structure. 9 (8): 647—658. PMID 11587639. doi:10.1016/S0969-2126(01)00629-3. Архивирано из оригинала 15. 3. 2008. г. Приступљено 10. 2. 2007. 
  8. ^ „Paromomycin” (PDF). Toku-E. 12. 1. 2010. Архивирано из оригинала (pdf) 26. 4. 2014. г. Приступљено 11. 6. 2012. 

Spoljašnje veze

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Paromomicin&oldid=28523905”