Lakmus (Litmus) je u vodi rastvorna smeša različitih boja ekstrahovanih iz lišaja, a posebno iz vrste Roccella tinctoria. On se često koristi na filter papirnoj osnovi, što je jedna od najstarijih formi pH indikatora (sredstva za testiranje kiselosti materijala). Plavi lakmus se pretvara u crveni pod kiselim uslovima i crveni lakmus papir prelazi u plavi pod baznim (i.e. alkalnim) uslovima. Do promene boje dolazi u pH opsegu 4.5-8.3 na 25 °C. Neutralni lakmus papir je ljubičast.[1] Lakmus se takođe može pripremiti kao vodeni rastvor koji funkcioniše na sličan način. Pod kiselim uslovima je crven, i pod baznim rastvor je plav.

Lakmusni prah
Hemijska struktura 7-hidroksifenoksazona

Lakmusna smeša (CAS broj 1393-92-6) se sastoji od 10 do 15 različitih boja. Većina hemijskih komponenata lakmusa je slična sa komponentama srodne smeše poznate kao orcein. Oni se prvenstveno razlikuju u proporcijama komponenti. Za razliku od orceina, glavni sastojak lakmusa ima prosečnu molekulsku masu od 330.[2] Kiselo-bazna indikatorska svojstva lakmusa potiču od 7-hidroksifenoksazonskog hromofora.[3] Neke frakcije lakmusa imaju specifična imena, među kojima su eritrolitmin (ili eritrolein), azolitmin, spaniolitmin, leukurcein i leukazolitmin. Azolitmin ima skoro isti efekat kao i lakmus.[4]

Upotreba

уреди
 
Lakmus papir
Litmus (pH indikator)
ispod pH 4.5 iznad pH 8.3
4.5 8.3

Glavna upotreba lakmusa je testiranje kiselosti rastvora. Mokri lakmus papir se isto tako može koristiti za testiranje u vodi rastvornih gasova. Gas se rastvori u vodi i nastali rastvor menja boju lakmus papira. Na primer amonijak, koji je alkalan, boji crveni lakmus u plavo.

Reference

уреди
  1. ^ Römpp Chemie Lexikon - Version 1.0, Stuttgart/New York: Georg Thieme Verlag 1995 (Germany)
  2. ^ Beecken, H., E-M. Gottschalk, U. v Gizycki, H. Krämer, D. Maassen, H-G. Matthies, H. Musso, C. Rathjen, Ul. Zdhorszky (2003). „Orcein and Litmus”. Biotechnic & Histochemistry. 78 (6): 289—302. doi:10.1080/10520290410001671362. 
  3. ^ H. Musso; C. Rathjen. „Orcein dyes. X. Light absorption and chromophore of litmus”. Chem. Ber. 92: 751—753. 
  4. ^ E.T. Wolf: Vollständige Übersicht der Elementar-analytischen Untersuchungen organischer Substanzen, S.450-453, veröffentlicht 1846, Verlag E. Anton (Germany)

Vidi još

уреди