Шпанска армада
Шпанска армада (шп. Grande y Felicísima Armada — „Велика и Најсрећнија морнарица“; такође позната и као Непобедива армада), била је шпанска флота која је требало да 1588. године изврши инвазију на Енглеску и којом је командовао Алонсо де Гузман ел Буено (шп. Alonso de Guzmán El Bueno), 7. војвода од Медине Сидоније.[3]
Битка код Гравелина | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Англо-шпанског рата (1585—1604) | |||||||
Пораз Шпанске армаде, Филип Жак де Лутербург, уље на платну (1797). | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Краљевство Енглеска Низоземска република |
Шпанска империја Краљевина Португалија | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Елизабета I од Енглеске Чарлс Хауард Франсис Дрејк |
Филип II од Шпаније Војвода од Медине Сидоније | ||||||
Јачина | |||||||
34 ратна брода 163 наоружана трговачка брода |
22 галије 108 наоружаних трговачких бродова | ||||||
Жртве и губици | |||||||
50—100 погинулих[1] око 400 рањених |
600 погинулих, 800 рањених,[2] 397 заробљених, 4 трговачка брода су потопљена или заробљена |
Упркос општем мишљењу да је овој флоти назив „Непобедива армада“ дао сам краљ Филип II, истина је да је име потекло од самих Енглеза. Наиме, Шпанци су у то доба своју Армаду називали „Великом армадом“ (шп. la Gran Armada), „Енглеском армадом“ (шп. la Armada de Inglaterra) или „Енглеским подухватом“ (шп. la empresa de Inglaterra).[4] Име се први пут појавило у памфлету државног секретара краљице Елизабете, Вилијама Сесила, који се појавио након пораза Шпанаца и у ком је Сесил говорио о шпанској флоти на саркастичан начин називајући је шпанском непобедивом флотом (енгл. Spanish Invencible fleet). Овај апелатив се првобитно ширио као подсмех, међутим како је време пролазило, почео је да се схвата у свом правом значењу.[5]
Краљ Филип II од Шпаније је био ожењен енглеском краљицом Мери I од Енглеске. Након њене смрти, односи између Енглеске и Шпаније су се нагло погрошали због политике коју је водила њена наследница краљица Елизабета I. Циљ ове инвазије је био да се спречи даља помоћ Енглеске Уједињеним холандским провинцијама које су тада биле део Шпанске Холандије, као и спречавање даљих напада енглеских корсара на шпанске поседе у Америци и галије које су превозиле злато. Шпански краљ је имао подршку папе Сикста V.[6]
Армада је прво имала веома искусног команданта, Алвара де Базана, 1. маркиза од Санта Круза, али он је умро фебруара 1588, тако да је Медина Сидонија заузео његово место. Флота је кренула са 22 ратна брода Шпанске краљевске морнарице и 108 трговачких бродова адаптираних за борбу (укупно 130).[3] Намера је била да се пређе Ламанш, да се укотви у Фландрији где је војвода од Парме чекао спреман за инвазију на југоисточну Енглеску.
Армада је постигла свој први циљ и укотвила се у Северном мору недалеко од Гравелина, на морској граници између Француске и Шпанске Холандије. Док су чекали на успостављање комуникације са војском војводе од Парме, енглески ратни бродови су осули паљбу по шпанским бродовима, натерали их да дигну сидра и напусте место састанка са Пармом. Армада је успела да се регрупише и повуче на север, док су је прогонили енглески бродови. Повратак у Шпанију је такође био погубан — снажне олује су флоту скренуле са курса и више од 24 брода је настрадало на северној и западној обали Ирске, док су преживели нашли уточиште у Шкотској. Флота је изгубила око 50 пловила од почетних 22 галије и 108 наоружаних трговачких бродова.
Ова битка је била једна од највећих битака у англо-шпанском рату вођеном између 1585. и 1604. године.
Референце
уреди- ^ Lewis 1966, стр. 184.
- ^ Lewis 1966, стр. 182.
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 69. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Pérez Samper, Mª de los A.El dominio de los mares. La Armada Invencible. National Geografic. Historia. Num. 1. pp. 90–99
- ^ Cabot, JT. „La Gran Armada. Una rivalidad en ascenso”. Historia y vida. 37 (459): 33—5.
- ^ „Католичка енциклопедија: Шпанска армада, на енглеском, Викиизворник”. Приступљено 30. 4. 2013.
Литература
уреди- The Armada, Garrett Mattingly, Houghton Mifflin, Boston, 1959
- Parker, Geoffrey (1996). „The Dreadnought Revolution of Tudor England”. Mariner's Mirror. 82 (1996): 269—300. doi:10.1080/00253359.1996.10656603..}-
- Padfield, Peter (1988). Armada. Gollancz. ISBN 978-0-575-03729-8..
- Edward Cheyney. A History of England, from the Defeat of the Armada to the Death of Elizabeth. ISBN 978-1-4286-2910-3.}-
- Garrett Mattingly (1959). The Defeat of the Spanish Armada. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-395-08366-6.
- England and the Spanish Armada. 1990. ISBN 978-0-7317-0127-8..
- RB Wernham, ур. (1988). The Expedition of Sir John Norris and Sir Francis Drake to Spain and Portugal, 1589. ISBN 978-0-566-05578-2.
- Whiting, John Roger Scott (1988). The Enterprise of England. Sutton. ISBN 978-0-86299-476-1..
- RB Wernham. (1994). The Return of the Armadas: the Later Years of the Elizabethan War against Spain, 1595-1603. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-820443-5.
- Harry Kelsey. (јануар 1998). Sir Francis Drake: the Queen's Pirate. Yale University Press. ISBN 978-0-300-07182-5. .}-
- Lewis, Michael (1966) [1960]. The Spanish Armada. Pan. ISBN 9780330201636.
- C. Martin & G. Parker. Martin, Colin; Parker, Geoffrey (1988). The Spanish Armada. Hamilton. ISBN 978-0-241-12125-2.
- Felipe Fernandez-Armesto (1988). The Spanish Armada: the Experience of the War in 1588. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-822926-1.
- Howarth, David Armine (1981). The voyage of the Armada. Collins. ISBN 978-0-00-211575-9..
- Richard Bagwell, Ireland under the Tudors vols. 2 & 3 (London, 1885-1890)
- John O'Donovan (ed.) Annals of Ireland by the Four Masters (1851)
- Falls, Cyril (1996) [1950]. Elizabeth's Irish Wars. London. ISBN 978-0-09-477220-5..
- T.P.Kilfeather Ireland: Graveyard of the Spanish Armada (Anvil Books,) 1967
- Graham, Winston (2001) [1972]. The Spanish Armadas. Penguin. ISBN 978-0-14-139020-8..
- Nicolo Machiavelli (1993). The Prince. Wordsworth Reference. ISBN 978-1-85326-306-4..}-
- Historic Bourne etc., J.J.Davies (1909)
- Chambers Biographical Dictionary, J.O.Thorne. (1969) ISBN 550-16001-9
Спољашње везе
уреди- „The Defeat of the Spanish Armada, Wes Ulm. Insight into the context, personalities, planning and consequences.”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2014. г.
- English translation of Francisco de Cuellar's account of his service in the Armada and on the run in Ireland
- „Elizabeth I and the Spanish Armada”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2020. г. — a learning resource and teachers notes from the British Library
- „Before, During and After the Armada: England's changing attitudes to Spain, 1588-1999”. Архивирано из оригинала 27. 01. 2008. г. — an essay by M. G. Sanchez