Чедомир Мирковић
Чедомир Мирковић (Неваде, код Горњег Милановца, 18. јануар 1944 — Београд, 25. април 2005) био је српски књижевник, књижевни критичар, есејиста, уредник и политичар.[1]
Чедомир Мирковић | |
|---|---|
 Чедомир Мирковић, 2004. године | |
| Датум рођења | 18. јануар 1944. |
| Место рођења | Неваде, код Горњег Милановца, ДФ Југославија |
| Датум смрти | 25. април 2005. (61 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија и Црна Гора |
| Награде | „Исидора Секулић”, „Милан Богдановић” |
Биографија
уредиМирковић је дипломирао 1966. на Филолошком факултету у Београду,[2] на Одсеку за југословенске књижевности. Почео је каријеру као члан редакције „Књижевних новина”. Од 1973. године био је запослен у Телевизији Београд, прво на месту главног и одговорног уредника Школског програма и Културно-образовног програма, а од 1992. био је и вршилац дужности директора Телевизије Београд. Две године касније прихватио је место директора издавачке куће „Просвета” а на том месту је остао до 2000. године.
Био је потпредседник Нове Демократије (члан опозиционе коалиције ДЕПОС) а пре тога је био председник Социјалдемократске партије центра (две странке су се ујединиле 1994. године).[3] Једно време је био и посланик у Савезној скупштини.
Објавио је десетак књига есеја, приповедака, књижевних критика и један роман. Годинама је био стални књижевни критичар листа Политика, а такође је објављивао кратке текстове и цртице из културног живота у листовима и часописима (Јединство, Летопис Матице српске и др.). У децембру 2004. године изабран је за потпредседника Удружења књижевника Србије.
Преминуо је у Београду 25. априла 2005. године у 61. години од последица можданог удара.[4] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
По њему је 2016. године названа Награда „Чедомир Мирковић”. Њен други добитник, 2017. године, био је Срба Игњатовић.[5]
Награде
уреди- Награда Исидора Секулић, за критику и есејистику, 1974. године
- Награда Милан Богдановић, за новинску критику домаће књижевности, 1990. године
- Награда Издавачке куће Јединства за књигу године, 1995. године
Дела
уреди.jpg)
Критике и есеји
уреди- Писци, књиге, читаоци, (есеји), 1978, 1981,
- Једна деценија: књижевна вредновања, 1981,
- Аргументи и оцене: књижевна вредновања, 1984,
- Одабране странице (на македонском), 1987,
- Суботњи дневник, 1989,
- Суботњи дневник II, 1991,
- Змајев знак на корицама, 1992,
- Суботњи дневник III, 1994,
- Под окриљем нечастивог (шездесет шест савремених српских романсијера), 1995, 1996.
- У ђаљволовом видокругу (шездесет шест савремених српских песника), 1996,
- Кругови тајанствене светлости (тридесет три савремена српска приповедача), 1997,
- Изабране критике: 222 писца, 444 оцене, 1, 2004,
- Изабране критике: 222 писца, 444 оцене, 2, 2004
Записи
уреди- Без илузија, 1981,
- Поноћни дневник, 1983,
- У критичарској доколици, 1987, 1989,
- Нове доколице, 1989,
- Невидљиви оквири, 1994,
- Одреднице, 2000,
- Надомак ћутања: 1001 дан, дневнички записи 1994—1999, 1999.
Приповетке
уреди- Погорелци, 1986, 1990, 1999,
- Мрак у мраку, 1999,
- Рибља кост, 2000
Извори
уреди- ^ Радио-телевизија Србије (25. 4. 2010). „Времеплов (25.4.2010)”. Приступљено 18. 1. 2012.
- ^ SEEcult.org (25. 4. 2005). „Преминуо Чедомир Мирковић”. Приступљено 18. 1. 2012.
- ^ „Нови избори у СРЈ? („АИМ”, 25. септембар 1994.)”. Архивирано из оригинала 5. 7. 2019. г. Приступљено 5. 7. 2019.
- ^ Тумач са мером („Вечерње новости”, 25. април 2005.)
- ^ Срби Игњатовићу „Чедомир Мирковић” („Политика”, 18. јануар 2017.)
