Чак Бери
Чарлс Едвард Андерсон Бери (енгл. Charles Edward Anderson Berry; Сент Луис, 18. октобар 1926 — Сент Чарлс, 18. март 2017) био је гитариста, певач и текстописац, који се сматра једним од пионира рокенрол музике. Са песмама као што су „Maybellene“ (1955), „Roll Over Beethoven“ (1956), „Rock and Roll Music“ (1957) и „Johnny B. Goode“ (1958),[1] Чак Бери је развио и увео ритам и блуз у главне елементе рокенрола, са текстовима који се фокусирају на тинејџерски живот и кориштење гитарских солоа направио је велики утицај на каснију рок музику. Пишући текстове који су се фокусирали на живот тинејџера и конзумеризам, и развијајући музички стил који укључује соло гитару и шоу-перформансе, Бери је имао велики утицај на каснију рок музику.[2]
| Чак Бери | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Чарлс Едвард Андерсон Бери |
| Датум рођења | 18. октобар 1926. |
| Место рођења | Сент Луис, САД |
| Датум смрти | 18. март 2017. (90 год.) |
| Место смрти | Сент Чарлс, САД |
| Занимање | музичар, текстописац |
| Музички рад | |
| Активни период | 1953—2017. |
| Жанр | Рокенрол, Ритам и блуз |
| Инструмент | вокал, гитара |
| Издавачка кућа | Chess, Mercury, Atco |
| Остало | |
| Повезани чланци | Рокенрол кућа славних |
| Веб-сајт | www |
Рођен у афроамеричкој породици средње класе у Сент Луису, Бери се од малих ногу занимао за музику и први пут је наступио у летњој средњој школи. Док је био средњошколац осуђен је за оружану пљачку и послат је у поправни дом, где је био од 1944. до 1947. Након пуштања, Бери се усталио у брачном животу и радио у фабрици за склапање аутомобила. Почетком 1953. године, под утицајем гитарских рифова и техника извођења блуз музичара Т-Боуне Вакера, Бери је почео да наступа са Џони Џонсоновим триом.[3] Његов успон је уследио када је у мају 1955. године отпутовао у Чикаго и упознао Мади Вотерса, који му је предложио да контактира Леонарда Чеса из Чес Рекордса. Са Чесом је снимио „Maybellene“ - Беријеву адаптацију кантри песме „Ida Red“ - која је продата у више од милион примерака, достигавши прво место на ритам и блуз листи магазина Билбоард.[4]
Крајем педесетих година Бери је био афирмисана звезда, са неколико хит плоча и филмским наступима и уносном турнејом. Такође је основао свој властити ноћни клуб у Сент Лоуису, Беријев Клуб Бандстанд.[5] Он је осуђен је на три године затвора у јануару 1962. године због кривичних дела према Мановом закону - транспортовао је четрнаестогодишњу девојчицу преко државних линија.[3][6][7] Након пуштања 1963. године, Бери је имао још неколико успешних песама, укључујући „No Particular Place to Go“, „You Never Can Tell“ и „Nadine“. Међутим, оне нису постигле исти успех или трајни утицај његових песама из 1950-их, а до 1970-их је био више тражен као носталгични извођач, свирајући свој материјал из прошлости са локалним резервним бендовима променљивог квалитета.[3] Године 1972, он је достигао нови ниво остварења када је издање „My Ding-a-Ling” постало његов једини рекорд на врху топ-листа. Његово инсистирање на исплати у готовини довело је 1979. до четворомесечне затворске казне и принудног друштвеног рада, због утаје пореза.
Бери је био међу првим музичарима који су примљени у Кућу славних рокенрола на њеном отварању 1986. године; за њега је речено да је је „поставио темеље не само за рок енд рол звук, већ и за рок енд рол став.“[8] Бери је укључен у неколико спискова „Највећих свих времена“ часописа Ролинг Стоун; заузео је пето место на листи 100 највећих уметника свих времена за 2004. и 2011.[9] На списку 500 песама које су обликовале рокенрол Куће славних кок енд рола уврштене три Беријеве: „Johnny B. Goode“, „Maybellene“ и „Rock and Roll Music“.[10] Беријев „Johnny B. Goode” је једина рокенрол песма уврштена у Војаџерове златне плоче.[11]
Музичка каријера
уредиРођен у породици средње класе у Сент Луису (Мисури), Бери се од раних година занимао за музику, а први јавни наступ имао је у Гимназији Самнер. За време средње школе је одслужио затворску казну од 1944. до 1947. због оружане пљачке. Након што је пуштен на слободу, оженио се и запослио у аутомобилском постројењу. Почетком 1953. на њега су утицали гитарски рифови блуз гитаристе Т-Боун Вокера, које је он изводио са Џони Џонсон Триом. До распада је дошло када је он отпутовао у Чикаго у мају 1955. и срео Мади Вотерса, који му је предложио да контактира Леонарда Чеса из Чес рекордса. Са Чесом је снимио песму „Maybellene“ – Беријеву обраду кантри песме „Ida Red“ – која је продана у више од милион примерака, и достигла прво место на Билбордовој Ритам и блуз листи. Крајем педесетих Бери је постао звезда са неколико снимљених хитова и појављивањима у филму под својим именом. Такође је основао и свој ноћни клуб у Сент Луису, назван Berry's Club Bandstand. Али у јануару 1962. Бери је опет морао на одслужење трогодишње затворске казне због тога што је тајно превозио 14-годишњу дјевојку преко савезних граница.
Након изласка из затвора 1963. Бери је снимио још неколико хитова, као што су „No Particular Place To Go“, „You Never Can Tell“, и „Nadine“, али они нису постигли успех његових песама из педесетих.
Бери је био међу првим музичарима који су ушли у Рокенрол кућу славних на њеном отварању 1986. Бери је укључен на неколико Ролингстоунових листа „Највећи свих времена“, као нпр. када је постављен на пето место на њиховој листи 100 највећих уметника свих времена из 2004.
Дискографија
уредиСтудијски албуми
уреди| Наслов | Детаљи албума[12][13][14] | Вршне позиције графикона | Сертификати | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| САД [15] |
Канада [16] |
Француска [17] |
Немачка [18] |
Холандија [19] |
Швајцарска [20] |
УК [21] | |||
| After School Session | — | — | — | — | — | — | — | ||
| One Dozen Berrys |
|
— | — | — | — | — | — | — | |
| Chuck Berry Is on Top |
|
— | — | — | — | — | — | — | |
| Rockin' at the Hops |
|
— | — | — | — | — | — | — | |
| New Juke Box Hits |
|
— | — | — | — | — | — | — | |
| Two Great Guitars (with Bo Diddley) |
|
— | — | — | — | — | — | — | |
| St. Louis to Liverpool |
|
124 | — | — | — | — | — | — | |
| Chuck Berry in London |
|
— | — | — | — | — | — | — | |
| Fresh Berry's |
|
— | — | — | — | — | — | — | |
| Chuck Berry's Golden Hits |
|
— | — | — | — | — | — | — | |
| Chuck Berry in Memphis |
|
— | — | — | — | — | — | — | |
| From St. Louie to Frisco |
|
185 | — | — | — | — | — | — | |
| Concerto in B. Goode |
|
— | — | — | — | — | — | — | |
| Back Home |
|
— | — | — | — | — | — | — | |
| San Francisco Dues |
|
— | — | — | — | — | — | — | |
| The London Chuck Berry Sessions | 8 | 6 | — | — | — | — | — |
| |
| Bio |
|
175 | — | — | — | — | — | — | |
| Chuck Berry |
|
— | — | — | — | — | — | — | |
| Rock It |
|
— | — | — | — | — | — | — | |
| Chuck |
|
49 | — | 39 | 31 | 61 | 14 | 9 | |
| "—" означава издања која нису била на лествицама. | |||||||||
Референце
уреди- ^ Kalhan Rosenblatt (18. 3. 2017). „Chuck Berry, father of rock 'n' roll, dies at 90”. NBC News. Архивирано из оригинала 22. 5. 2019. г. Приступљено 27. 4. 2019.
- ^ Campbell, M. (ed.) (2008). Popular Music in America: And the Beat Goes On. 3rd ed. Cengage Learning. pp. 168–169.
- ^ а б в „Chuck Berry”. Britannica Online Encyclopedia. Архивирано из оригинала 4. 6. 2020. г. Приступљено 21. 2. 2010.
- ^ „Chuck Berry, a Founding Father of Rock 'n' Roll, Dies at 90”. Billboard. Архивирано из оригинала 27. 3. 2017. г. Приступљено 27. 3. 2017.
- ^ „Chuck Berry, a rock 'n' roll originator, dies at age 90”. The Salt Lake Tribune. AP. Архивирано из оригинала 27. 3. 2017. г. Приступљено 27. 3. 2017.
- ^ „295 F.2d 192”. ftp.resource.org. Архивирано из оригинала 13. 10. 2010. г. Приступљено 4. 6. 2010.
- ^ Pegg (2003, стр. 119–127).
- ^ „Chuck Berry”. The Rock and Roll Hall of Fame and Museum. Архивирано из оригинала 19. 3. 2017. г. Приступљено 21. 6. 2014.
- ^ „The Immortals: The First Fifty”. Rolling Stone (946). Архивирано из оригинала 21. 6. 2008. г.
- ^ „Experience the Music: One Hit Wonders and the Songs That Shaped Rock and Roll”. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 15. 12. 2012.
- ^ „Voyager Interstellar Mission: The Golden Record”. Jet Propulsion Laboratory. Архивирано из оригинала 27. 7. 2013. г. Приступљено 6. 7. 2015.
- ^ Rudolph, Dietmar. „A Collector's Guide to the Music of Chuck Berry: The Chess Era (1955-1966)”. Приступљено 3. 10. 2010.
- ^ Rudolph, Dietmar. „A Collector's Guide to the Music of Chuck Berry: The Mercury Era (1966-1969)”. Приступљено 3. 10. 2010.
- ^ Rudolph, Dietmar. „A Collector's Guide to the Music of Chuck Berry: The Back-at-Chess Era (1969-1975)”. Приступљено 3. 10. 2010.
- ^ „Chuck Berry Chart History - Billboard 200”. Billboard. Приступљено 4. 4. 2021.
- ^ RPM chart positions:
- The London Chuck Berry Sessions: „RPM 100 albums”. RPM. св. 18 бр. 12. 4. 11. 1972. Приступљено 4. 4. 2021.
- ^ „Discographie Chuck Berry”. Les Charts (на језику: French). Hung Medien. Приступљено 4. 4. 2021.
- ^ „Discographie von Chuck Berry”. Offizielle Deutsche Charts (на језику: German). GfK Entertainment. Приступљено 4. 4. 2021.
- ^ „Discografie Chuck Berry”. Dutch Charts (на језику: Dutch). Hung Medien. Приступљено 4. 4. 2021.
- ^ „Chuck Berry - Johnny B. Goode [scroll down for album chart positions]”. Hitparade (на језику: German). Hung Medien. Приступљено 4. 4. 2021.
- ^ „Chuck Berry”. Official Charts. The Official Charts Company. Приступљено 4. 4. 2021.
- ^ „Gold & Platinum”. RIAA (на језику: енглески). Приступљено 2019-04-09.
Литература
уреди- Pegg, Bruce (2003). Brown Eyed Handsome Man: The Life and Hard Times of Chuck Berry. Routledge. ISBN 0-415-93751-5. Архивирано из оригинала 16. 2. 2021. г. Приступљено 28. 11. 2015. p. 144 Архивирано 2017-03-19 на сајту Wayback Machine p. 173 Архивирано 2014-06-27 на сајту Wayback Machine p. 262 Архивирано 2021-02-16 на сајту Wayback Machine
- Christgau, Robert (22. 3. 2017). „Yes, Chuck Berry Invented Rock 'n' Roll – and Singer-Songwriters. Oh, Teenagers Too”. Billboard. Приступљено 24. 3. 2017.
Спољашње везе
уреди
- Званична страница
- Чак Бери на сајту Curlie (језик: енглески)
- Чак Бери на сајту Discogs (језик: енглески)
- Чак Бери на сајту IMDb (језик: енглески)
- Chuck Berry на сајту TCMDb (језик: енглески)
- Chuck Berry at Last.fm
- Chuck Berry lyrics Архивирано 2017-03-20 на сајту Wayback Machine
