Хрвоје Класић
Хрвоје Класић (Сисак, 6. децембар 1972) хрватски је историчар.
Хрвоје Класић | |
---|---|
Датум рођења | 6. децембар 1972. |
Мјесто рођења | Сисак, СР Хрватска, СФР Југославија |
Занимање | историчар |
Од 2003. је професор на одсјеку за историју Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу. Свој рад фокусира на савремену хрватску и свјетску историју.[1] Класић је истакнути критичар покушаја рехабилитације усташког покрета у земљи.[2] Амбасадор је у Европском удружењу професора историје.[3]
Биографија
уредиМладост и образовање
уредиХрвоје Класић је рођен 6. децембра 1972. у Сиску у Социјалистичкој Републици Хрватској, једној од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.[4] Када је имао 18 година, тј. 1991, добровољно се пријавио у Хрватску војску током Рата у Хрватској. У интервјуу за сарајевски Дневни аваз саркастично је прокоментарисао да би, да је жртва рата, био херој у свом граду — али пошто није, неки га данас сматрају издајником.[5] Класић је дипломирао (1997), магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Загребу. Радио је као професор од 1995. до 2003. у Сисачкој гимназији.[4]
Академска каријера
уредиОд 2003. Класић је професор на одсјеку за историју Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу. Поред изборних предмета везаних за историју 20. вијека, предаје предмете „1968. — узроци и посљедице”, „Европска и свјетска историја након 1945. године” и „Политика и пропаганда у 20. вијеку”, а један је од предавача предмета „Хрватска и свијет у 20. вијеку — компаратистичке теме”.[4]
Јавно ангажовање
уредиХрвоје Класић је истакнути критичар историјског ревизионизма у Хрватској,[6] нарочито покушаја рехабилитације фашистичког усташког покрета у земљи, што га је учинило метом напада националиста.[2][7][8] Класић је поздравио одлуку аустријских власти да забране и санкционишу јавно истицање симбола усташког покрета.[2] Критички се односи према неуравнотеженом и негативном тумачењу југословенства, подвлачећи да та идеја има дугу историју међу хрватском интелектуалном елитом, укључујући римокатоличко свештенство почев од 15. вијека са Винком Прибојевиће, а затим и Јосипом Јурајем Штросмајером и Фрањом Рачким.[9] Истакао је да је Рат у Хрватској почео прије међународног признања и да су се српски грађани из Петриње, Вуковара, Глине или Книна борили против хрватских грађана, што су елементи грађанског рата. По њему, други грађански сукоби, као што су Либански и Шпански грађански рат, укључивали су значајно страно мијешање што их и даље не чини искључиво агресорским ратом.[10]
Везано за десничарску пристрасност Википедије на хрватском језику, Класић је изјавио да „постоји велика разлика” између Википедије на енглеском и хрватском. Изјавио је да повремено говори својим студентима да погледају нешто на Википедији на енглеском уколико чланак има доста академских и научних референци. Потпуно супротно је изјавио за Википедију на хрватском: „Никад не бих упутио студенте на хрватску верзију Википедије ако они желе научити нешто о хрватској повјести. И сам сам видио да је велики број чланака и тема уређено на комплетно ревизионистичком начину, са изразитим националистичким нагласком и, усудио бих се рећи, проусташким осјећајем”.[11]
Референце
уреди- ^ „dr. sc. Klasić, Hrvoje, docent”. www.ffzg.unizg.hr (на језику: хрватски). Odsjek za povijest - Filozofski fakultet u Zagrebu. 10. 11. 2018. Приступљено 18. 9. 2021.
- ^ а б в Vladisavljević, Ana (28. 8. 2019). „Hrvatska: Hrvoju Klasiću upućene pretnje smrću”. Balkan Insight (на језику: српски). Приступљено 18. 9. 2021.
- ^ „Hrvoje Klasic – EuroClio – Inspiring History and Citizenship Educators” (на језику: енглески). EuroClio. 10. 10. 2019. Приступљено 18. 9. 2021.
- ^ а б в „dr.sc. Hrvoje Klasić, izv. prof.”. theta.ffzg.hr. Приступљено 18. 9. 2021.
- ^ Smajkić, Meliha (1. 9. 2019). „Hrvoje Klasić za "Avaz": Nama ovdje nužno trebaju ljudi poput Vilija Branta”. Avaz.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 18. 9. 2021.
- ^ „Croatia's History Illness - An Interview with Hrvoje Klasić ⋆ Remembering Yugoslavia”. Remembering Yugoslavia (на језику: енглески). 21. 9. 2020. Приступљено 18. 9. 2021.
- ^ Matijević, Božena (8. 9. 2019). „Neću više šutjeti o prijetnjama smrću, neka javnost zna što se događa onima koji misle drugačije”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 18. 9. 2021.
- ^ Bačić, Mašenjka (28. 8. 2019). „Klasić odgovara onima koji mu prijete: Neću prestati govoriti!”. Portal Novosti (на језику: српски). Приступљено 18. 9. 2021.
- ^ Rašović, Renata (1. 12. 2018). „Hrvoje Klasić: Ideju Jugoslavije podržao je i Stepinac. Začetnici su bili katolički svećenici”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 18. 9. 2021.
- ^ Filipović, Miroslav (25. 4. 2019). „Klasić: Dok se vrijedi boriti za bolje društvo, ja zašutjeti neću”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 18. 9. 2021.
- ^ Milekić, Sven (26. 3. 2018). „Kako je Jasenovac kao koncentracioni logor nestao u hrvatskoj verziji na Vikipediji”. Balkan Insight (на језику: српски). Приступљено 18. 9. 2021.