Хрватско народно казалиште (Загреб)
Хрватско народно казалиште (раније Народно земаљско казалиште) је позориште у Загребу. Настало је 1840. године. Први директор Хрватског народног казалишта је био Иван Зајц.

Године 1895. у Загребу је свечано отворена позоришна зграда за око 750 гледалаца у којој данас делује Хрватско народно казалиште. Необарокна зграда Хрватског народног казалишта је ремек-дело аустријског архитекте Фердинанда Фелнера (нем. Ferdinand Fellner) и немачког архитекте Хермана Хелмера (нем. Herman Helmer). Део је Европске руте историјских театара (The european route of historic theatres), која има за циљ неговање културне баштине одабраних европских позоришта насталих између 1500. и 1900. године.[1]
Хрватско народно казалиште у Загребу кроз историју је носило различита службена имена, између осталих и: Народно хрватско земаљско казалиштеНародно казалиште Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца у Загребу, Хрватско државно казалиште у Загребу и друга. Од 1912. до 1918. службено се називало Краљевско земаљско хрватско казалиште.[2]
При отварању позоришта у Загребу, Стјепан Милетић - православни Хрват (похрваћени Србин) је написао протесно писмо Исидору Кршњавом. Кршњави је извршио интервенцију у прологу Милетића при отварању позоришта, прецртавајучи свуда хрватско име: ...Прије свега дојмило ме се је болно што је Пресвјетлост ваша свуда ријеч хрватски избрисала, прекрижила или промијенила...[3]
Референце
уреди- ^ „Kraljevsko pozorište Zetski dom postalo član Evropske rute istorijskih teatara”. Radio DUX. 2014-05-28. Приступљено 2025-02-16.
- ^ Gabelica, Mislav (2015). „Dramski repertoar Kraljevskoga zemaljskoga hrvatskog kazališta tijekom Prvoga svjetskog rata”. Časopis za suvremenu povijest. Zagreb. br. 1: 103. Приступљено 17. 1. 2025.
- ^ Артуковић 2001, стр. 9.
Литература
уреди- Артуковић, Мато (2001). Срби у Хрватској (Куеново доба). Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод. ISBN 953-6659-09-3.
Спољашње везе
уреди- Званична презентација Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2011)