Википедија

Хеморагијски мождани удар код деце

Хеморагијски мождани удар код деце (акроним ХМУ) или хеморагијски инфаркт је спонтано интрапаренхимско крварење (ИПК) и нетрауматска субарахноидна хеморагија (САХ), коју треба разликовати од посебних ентитета као што су трауматско интрапаренхимско крварење, примарни субдурални или епидурални хематом и хеморагијска транформација исхемијског можданог удара.[1][2][3]

Хеморагијски мождани удар код деце
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностнеурологија, педијатрија

За разлику од артеријског исхемијског можданог удара, не постоје прецизне консензусне смернице које би помогле у процени и лечењу ове деце. Такође треба истакнути и важне разлике између педијатријског и крварења код одраслих у мозгу, јер смернице за лечење одраслих можда нису применљиве у свим случајевима код деце, што намеће потребу за будућим истраживањима и открићем потенцијалних терапија код деце.[4][5]

Проналажење узрока педијатријског можданог удара  је од виталног значаја за правилно лечење и спречавање додатних оштећења.[6]  

Називи

уреди

Хеморагијски мождани удар — Цереброваскуларно обољење — Мождани инфаркт — Церебрално крварење — Исхемијски мождани удар — Цереброваскуларна несрећа — Инфаркт каротидне артерије.[7][8][9][10][11][12][13][14][15][16]

Епидемиологија

уреди

Хеморагијски мождани удар представља отприлике половину можданог удара у детињству.[4] Инциденција можданог удара у дечјем узрасту на глобалном нивоу је 2-5 случаја на 100.000 деце годишње.[17][18]

Хеморагијски мождани удар код деце има приближно исту учесталост као и исхемијски мождани удар (акроним ИМУ).[19]

Неке од ретроспективних студија су показале да је учесталост хеморагијског можданог удар код деце од 42% до 55%, а једина проспективна студија је показала учесталост од око 39%.[а]. Интрапаренхимско крварење се два пута чешће јавља у односу на нетрауматску субарахноидну хеморагију.[20]

Етиопатогенеза

уреди

Најчешћи узроци хеморагијских можданих удара код деце су:

  • Васкуларне малформације — које се јављају у 48% случајева (као, артериовенске малформације (АВМ) у 37%, кавернозни ангиоми у 7%, венски ангиоми, анеуризме,[21][22][23] капиларне телангиектазије у 4% случајева), јер крвни судови који воде до мозга могу бити сужени или затворени. Код ових малформација појава хеморагичних можданих удара   најчешће је узрокована пуцањем, ослабљеним или малформисаним артеријама које се називају артериовенске малформације .
  • Хематолошки поремећаји — попут урођене и стечене коагулопатије, тромбоцитопенија, болести српастих ћелија.[24][25][26][27] Најмање 10% деце са болешћу српастих ћелија доживи мождани удар, јер код ове болести црвена крвна зрнца не могу да преносе кисеоник до мозга. Ризик од крварења је већи код одређених болести као што је хемофилија.
  • Крвни угрушци који се формирају у срцу и путују до мозга. Ово може бити узроковано урођеним срчаним проблемима  као што су абнормални залисци или инфекције.
  • Тумори мозга — у 5% случајева
  • Инфекције мозга — у 21%; случајева ЦНС
  • Хипертензија — у 18% случајева,[28]
  • Генетички —у 2%,[29]
  • Метаболичке, системске болести — у 6% случајева.[30][31]

Етиологија је непозната код 21% деце.[32]

 
Разлика између исхемијског (лево) и хеморагијског можданог удара

Клиничка слика

уреди

Клиничка слика хеморагијског можданог удар зависи од узраста детета, локализације и величине хеморагије.[33]

Млађа одојчад

Код млађе одојчади симптоми су често неспецифични, а најчешћи су:[34]

Старије одојчад

Код старије одојчади и млађе деце тегобе чешће настају нагло, са:

  • изменом стања свести,
  • појавом апноичних криза
  • хипотонијом,
  • погоршањем општег стања,
  • иритабилношчћу,
  • одбијањем хране,
  • вегетативним симптомa сличних сепси.
Старија деца

Клиничка слика код старија деца показују специфичније симптоме:

Субарахноидално крварење се испољава узнемиреношћу и напетом фонтанелом код одојчади, а код старије деце појавом нагле главобоље, менингизма, бола у врату и фотофобије.[35]

Дијагноза

уреди

Како не постоји одговарајући алгоритам за дијагнозу спонтаног хеморагијског можданог удара код деце, дијагноза се може поставити сликовним и лабораторијским методама.[36][37][31]

Сликовне методе,[38]
  • Компјутеризована томографија (КТ) — која је метода избора, јер диференцира хеморагијски и исхемијски мождани удар.
  • Магнетска резонанција (МР) — која прецизно дијагностикује хеморагију, али је теже доступна и захтева искусан неурорадиолошки тим.[27][39]
  • Класична церебрална ангиографија (ЦА) — која пружа најпрецизнију визуелизацију терцијарних и малих церебралних артерија, а примењује се и за ендоваскуларну терапију. Метода је супериорна у односу на МР/КТ ангиографију. Како је метода инвазивна, примењује се код суспектних или негативних налаза МР ангиографије, или када се не зна узрок можданог удара.
Лабораторијске методе

Како и за лабораторијска испитивања хеморагијског можданог удара код деце, не постоји одговарајући клинички водич, раде се:

  • основне анализа,
  • одређује коагулациони статус,
  • додатне анализе (метаболичке, инфламаторне и реуматолошке болести) кој се раде индивидуално.[40]

Терапија

уреди

Три основна циља терапије хеморагијског можданог удара код деце су:

  • стабилизација општег стања пацијента,
  • смањење ризика за поновно крвављење и
  • терапија хематома (евакуација хематома).[41][42][43]
Специфична терапија

Како се хипонатремија јавља код 10-30% пацијената, треба у терапији избегавати примену хипотоних раствора, и обавезно је кориговати у складу се хипонатремијом.[44]

Иако је појава вазоспазма ретка у дечјем узрасту (јавља се од 3-10 дана од почетка крвављења), она може да доведе до исхемичког инфаркта и неуролошког погоршања, тако да се код умерених/тешких субарахноидалних крварења профилатички може применити нимодипин.[45][46]

Превенција

уреди

Према начину спровођења превенција хеморагијског можданог удара може бити примарна (односи се на лечење особа које немају мождани удар) и секундарна превенција можданог удара (односи се на лечење особа које су већ имале мождани или мождани исхемијски напад).[47][48][49][50][51]

Примарна превенција можданог удара

Мере смањења ризика у примарној превенцији можданог удара могу укључивати употребу антихипертензивних лекова,[52][53] антикоагуланса, тромбоцитних антиагреганата, инхибитора 3-хидрокси-3-метилглутарила коензима А (ХМГ-ЦоА) редуктазе (статина), губитак тежине, и вежбање.

Секундарна превенција можданог удара

Секундарна превенција може се спроводити ови редоследом:

  • Антиагрегренси (аспирин, клопидогрел, дипиридамол са продуженим ослобађањем, тиклопидин) и антикоагуланти (апиксабан, дабигатран, едоксабан, ривароксабан, варфарин)
  • Лекови за снижавање крвног притиска,[54]
  • Престанак пушења цигарета,[55][56][57]
  • Примена лекова за снижавање холестерола,
  • Реваскуларизација каротида
  • Дијета са мало масти
  • Редукција телесне тежине,
  • Редовно вежбање.

Прогноза

уреди

Свако дете се другачије опоравља од можданог удара. Правовремени медицински третман и рехабилитациона терапија могу максимизирати опоравак. Генерално, млађа деца опорављају више способности за разлуку од старијих особа.[58]

Морбидитет и морталитет
  • Минималне секвеле имају добру прогнозу код 38% оболеле деце.
  • Умерене и тешке секвеле имају добру прогнозу код 29% оболеле деце
  • Тешка и/или поновна крвављења и основна болест имају смртни исход код 33% оболеле деце.[59]
Прогностички фактори
  • Најзначајнији прогностички фактори су локализација, величина хематома и етиологија.
  • Крвављења у можданом стаблу и хематоми већи од 2-4% можданог волумена имају лошију прогнозу.
  • Остали неповољни фактори су Глазгов кома скор ≤ 7, анеуризма, узраст < 3 године и основна болест.
Кумулативни ризик

Кумулативни ризик за понављање крвављења је око 10% годишње.[1]

Напомене

уреди
  1. ^ Поређења ради учесталост ИМУ код одраслих је 7,5-19%

Извори

уреди
  1. ^ а б Lo WD (2011). „Childhood hemorrhagic stroke: an important but understudied problem”. Stroke. 26: 1174—85. .
  2. ^ Lynch, J. K.; Hirtz, D. G.; DeVeber, G; Nelson, K. B. (2002). „Report of the National Institute of Neurological Disorders and Stroke workshop on perinatal and childhood stroke”. Pediatrics. 109: 116—23. 
  3. ^ National Center for Health Statistics. Deaths, percentage of total deaths, and death rates for the 10 leading causes of death in selected age groups, by race and sex: United States, 2002. [Accessed June 16, 2006]. Updated November 2005; Available at: www.cdc.gov/nchs/data/nvsr/nvsr53/nvsr53_17.pdf.
  4. ^ а б Jordan, Lori C. (фебруар 2007). „Hemorrhagic Stroke in Children”. Pediatric Neurology. 36 (2): 73—80. PMC 1847395  . PMID 17275656. doi:10.1016/j.pediatrneurol.2006.09.017. 
  5. ^ Heideman RL, Packer RJ, Albright LA, Freeman CR, Rorke LB. Tumors of the central nervous system. In: Pizzo PA, Paplack DG, editors. Principles and Practice of Pediatric Oncology. 3. Philadelphia, PA: Lippincott; 1997. pp. 633–97. [Google Scholar]
  6. ^ „Stroke in Children - Pediatric Stroke Causes”. www.stroke.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-31. 
  7. ^ Biller J, Ruland S, Schneck MJ. Ischemic cerebrovascular disease. In Daroff RB, Jankovic J, Mazziotta JC, Pomeroy SL, eds. Bradley's Neurology in Clinical Practice. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 65.
  8. ^ Crocco TJ, Meurer WJ. Stroke. In: Walls RM, Hockberger RS, Gausche-Hill M, eds. Rosen's Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 9th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2018:chap 91.
  9. ^ January, C. T.; Wann, L. S.; Alpert, J. S.; Calkins, H.; Cigarroa, J. E.; Cleveland Jr, J. C.; Conti, J. B.; Ellinor, P. T.; Ezekowitz, M. D.; Field, M. E.; Murray, K. T.; Sacco, R. L.; Stevenson, W. G.; Tchou, P. J.; Tracy, C. M.; Yancy, C. W.; ACC/AHA Task Force Members (2014). „2014 AHA/ACC/HRS guideline for the management of patients with atrial fibrillation: Executive summary: A report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on practice guidelines and the Heart Rhythm Society”. Circulation. 130 (23): 2071—2104. PMID 24682348. doi:10.1161/CIR.0000000000000040. 
  10. ^ January, C. T.; Wann, L. S.; Calkins, H.; Chen, L. Y.; Cigarroa, J. E.; Cleveland Jr, J. C.; Ellinor, P. T.; Ezekowitz, M. D.; Field, M. E.; Furie, K. L.; Heidenreich, P. A.; Murray, K. T.; Shea, J. B.; Tracy, C. M.; Yancy, C. W. (2019). „2019 AHA/ACC/HRS Focused Update of the 2014 AHA/ACC/HRS Guideline for the Management of Patients with Atrial Fibrillation: A Report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Clinical Practice Guidelines and the Heart Rhythm Society”. Journal of the American College of Cardiology. 74 (1): 104—132. PMID 30703431. S2CID 263532211. doi:10.1016/j.jacc.2019.01.011. 
  11. ^ Meschia, J. F.; Bushnell, C.; Boden-Albala, B.; Braun, L. T.; Bravata, D. M.; Chaturvedi, S.; Creager, M. A.; Eckel, R. H.; Elkind, M. S.; Fornage, M.; Goldstein, L. B.; Greenberg, S. M.; Horvath, S. E.; Iadecola, C.; Jauch, E. C.; Moore, W. S.; Wilson, J. A.; American Heart Association Stroke Council; Council on Cardiovascular and Stroke Nursing; Council On Clinical, Cardiology; Council on Functional Genomics and Translational Biology; Council On, Hypertension (2014). „Guidelines for the primary prevention of stroke: A statement for healthcare professionals from the American Heart Association/American Stroke Association”. Stroke. 45 (12): 3754—4532. PMC 5020564  . PMID 25355838. doi:10.1161/STR.0000000000000046. 
  12. ^ Powers, W. J.; Derdeyn, C. P.; Biller, J.; Coffey, C. S.; Hoh, B. L.; Jauch, E. C.; Johnston, K. C.; Johnston, S. C.; Khalessi, A. A.; Kidwell, C. S.; Meschia, J. F.; Ovbiagele, B.; Yavagal, D. R.; American Heart Association Stroke Council (2015). „2015 American Heart Association/American Stroke Association Focused Update of the 2013 Guidelines for the Early Management of Patients with Acute Ischemic Stroke Regarding Endovascular Treatment: A Guideline for Healthcare Professionals from the American Heart Association/American Stroke Association”. Stroke. 46 (10): 3020—3035. PMID 26123479. doi:10.1161/STR.0000000000000074. 
  13. ^ Powers, W. J.; Rabinstein, A. A.; Ackerson, T.; Adeoye, O. M.; Bambakidis, N. C.; Becker, K.; Biller, J.; Brown, M.; Demaerschalk, B. M.; Hoh, B.; Jauch, E. C.; Kidwell, C. S.; Leslie-Mazwi, T. M.; Ovbiagele, B.; Scott, P. A.; Sheth, K. N.; Southerland, A. M.; Summers, D. V.; Tirschwell, D. L.; American Heart Association Stroke Council (2018). „2018 Guidelines for the Early Management of Patients with Acute Ischemic Stroke: A Guideline for Healthcare Professionals from the American Heart Association/American Stroke Association”. Stroke. 49 (3): e46—e110. PMID 29367334. S2CID 4972922. doi:10.1161/STR.0000000000000158. 
  14. ^ Riegel, B.; Moser, D. K.; Buck, H. G.; Dickson, V. V.; Dunbar, S. B.; Lee, C. S.; Lennie, T. A.; Lindenfeld, J.; Mitchell, J. E.; Treat-Jacobson, D. J.; Webber, D. E. (2017). „Self-Care for the Prevention and Management of Cardiovascular Disease and Stroke: A Scientific Statement for Healthcare Professionals from the American Heart Association”. Journal of the American Heart Association. 6 (9). PMC 5634314  . PMID 28860232. doi:10.1161/JAHA.117.006997. 
  15. ^ Whelton, P. K.; Carey, R. M.; Aronow, W. S.; Casey Jr, D. E.; Collins, K. J.; Dennison Himmelfarb, C.; Depalma, S. M.; Gidding, S.; Jamerson, K. A.; Jones, D. W.; MacLaughlin, E. J.; Muntner, P.; Ovbiagele, B.; Smith Jr, S. C.; Spencer, C. C.; Stafford RS; Taler, S. J.; Thomas, R. J.; Williams Ka, Sr; Williamson, J. D.; Wright Jr, J. T. (2018). „2017 ACC/AHA/AAPA/ABC/ACPM/AGS/APhA/ASH/ASPC/NMA/PCNA Guideline for the Prevention, Detection, Evaluation, and Management of High Blood Pressure in Adults: A Report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Clinical Practice Guidelines”. Journal of the American College of Cardiology. 71 (19): e127—e248. PMID 29146535. doi:10.1016/j.jacc.2017.11.006. 
  16. ^ Winstein, C. J.; Stein, J.; Arena, R.; Bates, B.; Cherney, L. R.; Cramer, S. C.; Deruyter, F.; Eng, J. J.; Fisher, B.; Harvey, R. L.; Lang, C. E.; Mackay-Lyons, M.; Ottenbacher, K. J.; Pugh, S.; Reeves, M. J.; Richards, L. G.; Stiers, W.; Zorowitz, R. D. (2016). „Guidelines for Adult Stroke Rehabilitation and Recovery: A Guideline for Healthcare Professionals from the American Heart Association/American Stroke Association”. Stroke. 47 (6): e98—e169. PMID 27145936. S2CID 4967333. doi:10.1161/STR.0000000000000098. 
  17. ^ Livingston, J. H.; Brown, J. K. (1986). „Intracerebral haemorrhage after the neonatal period”. Arch Dis Child. 61: 538—44. 
  18. ^ Klinge J, Auberger K, Auerswald G, Brackmann HH, Mauz-Korholz C, Kreuz W. Prevalence and outcome of intracranial haemorrhage in haemophiliacs--a survey of the paediatric group of the German Society of Thrombosis and Haemostasis (GTH) Eur J Pediatr. 158  (Suppl 3):  S162–5. [PubMed] [Google Scholar]
  19. ^ Meyer-Heim AD, Boltshauser E (2003). „Spontaneous intracranial haemorrhage in children: aetiology, presentation and outcome”. Brain Dev. 25: 416—21. 
  20. ^ Jordan, L. C.; Hillis, A. E. (2007). „Hemorrhagic stroke in children”. Pediatr Neurol. 36: 73—80. .
  21. ^ Huang J, McGirt MJ, Gailloud P, Tamargo RJ (2005). „Intracranial aneurysms in the pediatric population: case series and literature review”. SurgNeurol. 63: 424—32. 
  22. ^ Diggs, L. W.; Brookoff, D. (1993). „Multiple cerebral aneurysms in patients with sickle cell disease”. South Med J. 86: 377—9. 
  23. ^ Sanai N, Quinones-Hinojosa A, Gupta NM, Perry V, Sun PP, Wilson CB; et al. (2006). „Pediatric intracranial aneurysms: durability of treatment following microsurgical and endovascular management”. Journal of Neurosurgery. 104 (2 Suppl): 82—9. 
  24. ^ Monagle P, Chan A, Massicotte P, Chalmers E, Michelson AD (2004). „Antithrombotic therapy in children: the Seventh ACCP Conference on Antithrombotic and Thrombolytic Therapy”. Chest. 126 (3 Suppl): 645S—87S. 
  25. ^ Klinge J, Auberger K, Auerswald G, Brackmann HH, Mauz-Korholz C, Kreuz W. Prevalence and outcome of intracranial haemorrhage in haemophiliacs--a survey of the paediatric group of the German Society of Thrombosis and Haemostasis (GTH) Eur J Pediatr. 158  (Suppl 3):  S162–5. [PubMed] [Google Scholar]
  26. ^ Martinowitz U, Heim M, Tadmor R, Eldor A, Rider I, Findler G; et al. (1986). „Intracranial hemorrhage in patients with hemophilia”. Neurosurgery. 18: 538—41. 
  27. ^ а б Atweh, G. F.; DeSimone, J; Saunthararajah, Y.; Fathallah, H; Weinberg RS; Nagel RL; et al. (2003). „Hemoglobinopathies”. Hematology Am Soc Hematol Educ Program: 14—39. 
  28. ^ Royal, J. E.; Seeler, R. A. (1978). „Hypertension, convulsions, and cerebral haemorrhage in sickle-cell anaemia patients after blood-transfusions”. Lancet. 2: 1207. 
  29. ^ Duhem R, Vinchon M, Leblond P, Soto-Ares G, Dhellemmes P (2005). „Cavernous malformations after cerebral irradiation during childhood: report of nine cases”. Childs Nerv Syst. 21: 922—5. 
  30. ^ Al-Jarallah A, Al-Rifai MT, Riela AR, Roach ES (2000). „Nontraumatic brain hemorrhage in children: etiology and presentation”. Journal of Child Neurology. 15: 284—9. 
  31. ^ а б Burger, I. M.; Murphy, K. J.; Jordan, L. C.; Tamargo, R. J.; Gailloud, P. (2006). „Safety of cerebral digital subtraction angiography (DSA) in children. Complication rate analysis in 241 consecutive diagnostic angiograms”. Stroke. 37: 2535—9. 
  32. ^ Tsze DS, Valente JH. Pediatric stroke: a review. Emerg Мed Int 2011; art. ID 734506
  33. ^ Choi, J. H.; Mast, H; Sciacca, R. R.; Hartmann, A; Khaw AV; Mohr JP; et al. (2006). „Clinical outcome after first and recurrent hemorrhage in patients with untreated brain arteriovenous malformation”. Stroke. 37: 1243—47. 
  34. ^ Hanley, D. F.; Hacke, W. (2004). „Critical care and emergency medicine neurology”. Stroke. 35: 365—6. 
  35. ^ Freundlich, C. L.; Cervantes-Arslanian, A. M.; Dorfman, D. H. (2012). „Pediatric stroke”. Emerg Med Clin N Am. 30: 805—28. .
  36. ^ Pediatric Stroke Working Group. Stroke in childhood: clinical guidelines for diagnosis, management and rehabilitation. 2004. [Accessed July 1, 2006.]. Available at: http://www.rcplondon.ac.uk/pubs/books/childstroke/childstroke_guidelines.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2010).
  37. ^ Giroud M, Lemesle M, Madinier G, Manceau E, Osseby GV, Dumas R (1997). „Stroke in children under 16 years of age. Clinical and etiological difference with adults”. Acta NeurolScand. 96: 401—6. 
  38. ^ Weber AL (2001). „History of head and neck radiology: past, present, and future”. Radiology. 218: 15—24. 
  39. ^ Liu AC, Segaren N, Cox TS, Hayward RD, Chong WK, Ganesan V, et al. Is there a role for magnetic resonance imaging in the evaluation of non-traumatic intraparenchymal haemorrhage in children? Pediatr Radiol. 2006 in press. [PubMed] [Google Scholar]
  40. ^ Jordan, L. C.; Hillis, A. E. (2011). „Challenges in the diagnosis and treatment of pediatric stroke”. Nature Reviews Neurology. 7: 199. .208.
  41. ^ Jordan, L. C.; Hillis, A. E. (2011). „Challenges in the diagnosis and treatment of pediatric stroke”. Nature Reviews Neurology. 7: 199. .208.
  42. ^ Roach, E. S.; Golomb, M. R.; Adams, R.; et al. (2008). „Management of stroke in infants and children: a scientific statement from a Special Writing Group of the American Heart Association Stroke Council and the Council on Cardiovascular Disease in Young”. Stroke. 39: 2644—91. .
  43. ^ Clatterbuck, R. E.; Hsu, F. P.; Spetzler, R. F. (2005). „Supratentorial arteriovenous malformations”. Neurosurgery. 57 (1 Suppl): 164—7. 
  44. ^ Broderick, J. P.; Adams, H. P.; Jr, Barsan W, Feinberg W, Feldmann E, Grotta J; et al. (1999). „Guidelines for the management of spontaneous intracerebral hemorrhage: A statement for healthcare professionals from a special writing group of the Stroke Council, American Heart Association”. Stroke. 30: 905—15. 
  45. ^ Janjua, N.; Mayer, S. A. (2003). „Cerebral vasospasm after subarachnoid hemorrhage”. Current Opinion in Critical Care. 9 (2): 113—119. PMID 12657973. S2CID 495267. doi:10.1097/00075198-200304000-00006. 
  46. ^ Mayer, S. A.; Rincon, F. (2005). „Treatment of intracerebral haemorrhage”. Lancet Neurol. 4: 662—72. 
  47. ^ O'Donnell MJ, Chin SL, Rangarajan S; et al. (август 2016). „Global and regional effects of potentially modifiable risk factors associated with acute stroke in 32 countries (INTERSTROKE): a case-control study”. Lancet. 388 (10046): 761—75. .
  48. ^ Hughes S. INTERSTROKE Highlights Urgent Need for Stroke Prevention. Medscape Medical News. 2016 Jul 26. [Full Text].
  49. ^ Feigin, V. L.; Roth, G. A.; Naghavi, M.; Parmar, P.; Krishnamurthi, R.; Chugh, S.; Mensah, G. A.; Norrving, B.; Shiue, I.; Ng, M.; Estep, K.; Cercy, K.; Murray CJL; Forouzanfar, M. H.; Global Burden Of Diseases, Injuries Risk Factors Study 2013 Stroke Experts Writing Group (август 2016). „Global burden of stroke and risk factors in 188 countries, during 1990-2013: A systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. Lancet Neurol. 15 (9): 913—24. PMID 27291521. doi:10.1016/S1474-4422(16)30073-4. 
  50. ^ Hughes S. 90% of Stroke Burden Can Be Avoided. Medscape Medical News. 2016 Jun 13. [Full Text].
  51. ^ [Guideline] Goldstein LB, Bushnell CD, Adams RJ, et al. Guidelines for the Primary Prevention of Stroke. A Guideline for Healthcare Professionals From the American Heart Association/American Stroke Association. Stroke. 2010 Dec.
  52. ^ Chobanian, Aram V. (2003). „The Seventh Report of the Joint National Committee on Prevention, Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Pressure<SUBTITLE>The JNC 7 Report</SUBTITLE>”. JAMA. 289 (19): 2560—72. doi:10.1001/jama.289.19.2560. 
  53. ^ Lewington, S.; Clarke, R.; Qizilbash, N.; Peto, R.; Collins, R.; Prospective Studies Collaboration (2002). „Age-specific relevance of usual blood pressure to vascular mortality: a meta-analysis of individual data for one million adults in 61 prospective studies.”. Lancet. 360 (9349): 1903—13. PMID 12493255. doi:10.1016/S0140-6736(02)11911-8. 
  54. ^ Psaty, B. M.; Lumley, T; Furberg, C. D.; Schellenbaum, G; Pahor M; Alderman MH; et al. (2003). „Health outcomes associated with various antihypertensive therapies used as first-line agents: a network meta-analysis”. JAMA. 289 (19): 2534—44. 
  55. ^ Kurth T, Kase CS, Berger K, Gaziano JM, Cook NR, Buring JE (2003). „Smoking and risk of hemorrhagic stroke in women”. Stroke. 34 (12): 2792—5. 
  56. ^ Kurth T, Kase CS, Berger K, Schaeffner ES, Buring JE, Gaziano JM (2003). „Smoking and the risk of hemorrhagic stroke in men”. Stroke. 34 (5): 1151—5. 
  57. ^ Reducing the Health Consequences of Smoking: 25 Years of Progress. A Report of the Surgeon General. Rockville, Md: US Dept of Health and Human Services, Public Health Service, Centers for Disease Control, National Center for Chronic Disease Prevention and Health Promotion, Office on Smoking and Health. 1989.
  58. ^ „Stroke in Children - Recovery and Pediatric Stroke”. www.stroke.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-31. 
  59. ^ Blom, Ingrid; De Schryver, Els L L M.; Kappelle, L Jaap; Rinkel, Gabriël J E.; Phd, Aag Jennekens-Schinkel; Peters, A C Boudewyn (2003). „Prognosis of haemorrhagic stroke in childhood: A long-term follow-up study”. Dev MedChild Neurol. 45 (4): 233—39. doi:10.1111/j.1469-8749.2003.tb00337.x. 

Спољашње везе

уреди
Класификација
Спољашњи ресурси


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Хеморагијски_мождани_удар_код_деце&oldid=28412275”