Ставропигија
Ставропигија (грч. σταυροπηγία) је црквена установа која не потпада под надлежност мјесне епархијске власти, већ је потчињена непосредно патријарху или синоду. Ставропигијални статус се најчешће даје појединим манастирима или парохијама од посебне историјске или друге важности. Оснивање ставрропигија је постало учесталије од времена владавине византијског цара Маврикија (582-602), а додатни замах је добило након Цариградског сабора који је одржан 861. године.[1][2][3]
У Српској православној цркви, најзначајнија ставропигијална установа је Манастир Пећка патријаршија, који је непосредно потчињен патријарху српском, који је архиепископ пећки.[4]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Thomas 1987, стр. 214-243.
- ^ Troianos 2012, стр. 173.
- ^ Burdzy 2019, стр. 263-267.
- ^ Ђурић, Ћирковић & Кораћ 1990, стр. 337.
Литература
уреди- Burdzy, Dominika (2019). „At the Crossroads of Cultures: The Orthodox Confraternities of Central and Eastern Europe from the 16th to the 18th Century”. A Companion to Medieval and Early Modern Confraternities. Leiden-Boston: Brill. стр. 257—279.
- Ђурић, Војислав Ј.; Ћирковић, Сима; Кораћ, Војислав (1990). Пећка патријаршија. Београд-Приштина: Југословенска ревија, Јединство.
- Thomas, John P. (1987). Private Religious Foundations in the Byzantine Empire. Washington, D.C.: Dumbarton Oaks.
- Troianos, Spyros (2012). „Byzantine Canon Law from the Twelfth to the Fifteenth Centuries”. The History of Byzantine and Eastern Canon Law to 1500. Washington: CUA Press. стр. 170—214.
Спољашње везе
уреди | Овај чланак везан за православље је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |