Спиридон Палаузов
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Спиридон Палаузов био је руски и бугарски историчар. Истраживач средњовековне и модерне историје Бугарске, Румуније, Чешке, Мађарске и Аустријског царства.
Спиридон Палаузов | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 16. јул 1818. |
Место рођења | Одеса, Руска Империја |
Датум смрти | 17. август 1872.54 год.) ( |
Место смрти | Павловск (Санкт Петербург), Руска Империја |
Образовање | Универзитет Лудвиг Максимилијан из Минхена |
Научни рад | |
Поље | историја |
Институција | Министарство иностраних послова Руске Империје |
Познат по | Златно доба бугарске културе |
Био је редовни члан Царског друштва за руску историју и старине у Москви (1846) као и експерт у азијском одељењу Министарства спољних послова у Санкт Петербургу и у Министарству просвете (као референт са посебним задацима).
Осниваао је критички правац у развоју историографије бугарског препорода.
Као члан Руске археолошке комисије, учествовао је у уређивању и објављивању монументалног корпуса средњовековних словенских текстова који је саставио руски митрополит Макарије (1542-1563), познат као „Велики Минеи“. [1]
Референце
уреди- ^ „ПАЛАУ́ЗОВ Спиридон Николаевич”. Архивирано из оригинала 08. 09. 2021. г. Приступљено 09. 09. 2021.