Википедија

Слободан Грубачић

Слободан Грубачић (Логор Билећа, 9. јул 1942) српски је историчар упоредне књижевности бивши декан Филолошког факултета Универзитета у Београду, дописни члан Српске академије наука и уметности[1]. Отац Андреја Грубачића.

Слободан Грубачић
Лични подаци
Датум рођења(1942-07-09)9. јул 1942. (82 год.)
Место рођењаЛогор Билећа, НДХ
Научни рад
Пољегерманистика

Живот и каријера

уреди

Рођен је током Другог светског рата у Логору Билећа 1942. године као син Емилије Грубачић (1912−1994) филолога, германисте, професор емеритуса[2] и Косте Грубачића (1909−1986) педагог и политички радник носилоца Партизанске споменицу 1941. и других високих одликовања.[3]

Студирао је на Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву (1966). Магистрирао је на Филозофском факултет Универзитета у Загребу (1969), из области компаративне књижевности код Зденка Шкреба, а докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Штутгарту, Немачка (1972)[1], код Фрица Мартинија.

На Филолошком факултету у Београду био је редовни професор, више пута декан и шеф катедре за германистику пре него што је пензионисан у априлу 2011. године.

До данас је програмски директор Катедре за њемачки језик и књижевност на Филозофском факултету у Никшићу, Црна Гора. Предаје и културну историју и теорију интеркултуралне комуникације на Универзитету Сингидунум у Београду.

Чланство и функције у САНУ и другим организацијама

уреди
  • Дописни члан Одељења језика и књижевности САНУ од 5. новембра 2009. године и заменик секретара.[4]
  • Председник Одбора за критичка издања;
  • председник Одбора за српско-италијанске културне и политичке везе;
  • члан Одбора за српски језик и књижевност у поређењу са другим језицима и књижевностима;
  • члан уредништва часописа Прилози за књижевност, историју и фолклор,
  • уредник едиције „Филоксениј“ коју издаје Филолошки факултет у Београду;
  • уредник часописа Глас у издању САНУ.

Чланство у другим академијама и стручним удружењима

уреди
  • Редовни је члан Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу[1]
  • Члан је Gesellschaft für interkulturelle Germanistik (GIG), Internationale Verineinigung für Germanistik (IVG), Societe europeenne de culture (Venice).[4][1]

Дело

уреди

Област којом се бави је упоредна књижевност, историја и теорија књижевности и културе, превођење, итд.[4]

Члан је Националног савета за високо образовање, Националног комитета за Унеско програм, Европског културног друштва (Венеција ) и Савеза писаца Србије. Поред тога, један је од оснивача ГиГ (Друштва за интеркултуралне германистике) 1988. године и стални члан више међународних институција и уређивачких одбора.[5]

Учествовао је у организацији бројних међународних симпозијума, водио засебне секције на светским конгресима (Базел 1980, Беч 2000), председавао годишњим скуповима књижевних теоретичара (Карлсруе 1983, Пасау 1984, Берлин 1987) и предавао (по позиву) на унииверзитетима у Пољској, Паризу, Грацу, Грајфсвалду, Берлину и Штутгарту.

Током 1980-их био је редовни рецензент часописа "Германистик" који је излазио у Тибингену (1978—1986). Такође је радио и као гостујући професор у Кини .

Признања и награде

уреди

Слободан Грубачић је добио више награда, укључујући:

  • 1995. - Награда за научна истраживања Alexander von Humboldt (Humboldt-Preis), Election for the Research Award, Bamberg[1].
  • 2006. - Награда „Књига године“ из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије (Радио Београд, 2006)[1];
  • 2011. - Professor emeritus Универзитета у Београду.
  • 2012. - Награда „Ђуро Даничић“.[4]

Библиографија

уреди
Књиге
  • АLEKSANDRIJSKI SVETIONIK. Tumačenје od aleksandrijske škole do postmoderne“. Sremski Karlovci-Novi Sad: Izd. кnjižarnica Zorana Stojanovića  2006,   533 str.
  • ISTORIJA NEMAČKE KULTURE“. (2 izdanje) Sremski Karlovci-Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Z. Stojanovića 2009,  593 str.;
Зборници  
  • DUH I RAZUMEVANJE (zbornik) Beograd: Informatika  2008, 394 str;
  • КNJIGA GODINE. О delu „АLEKSANDRIJSKI SVETIONIK“ S. Grubačića. Beograd: Beograd 2, 2007, 135 str;      
  • DIE DEUTSCHE BALLADE IM XX Jh (sa Chr. Cambas): Bruxelles-New York-Oxford-Wien: Peter Lang, 2008, 225 str.
Студије
  • Тeorija civilizacije Norberta Elijasa”, pogovor knjizi: Norbert Elijas: Proces vicilizacije, Sremski Karlovci-Novi Sad: Izd. кnjiž. Z. Stojanovića  2006, str. 621-632;    
  • Književnost i stvarnost, u: Letopis matice srpske,  Novi Sad, jul-avgust 2008, str. 90-128
  • Zwischen Verwerfung und Rettungsversuch. Zu Erich Kästners Balladen“. In: Deutsche  Ballade im XX Jahrhundert: Bruxelles-New York-Oxford-Wien: Peter Lang Publishing Group  2009, str. 135-150;
  • Авангард и идеология: русские примеры / Редактор Слободан Грубачич, редактор-составитель Корнелия Ичин. — Белград: Издательство филологического факультета Белградского университета, 2009. — 712 с. — 400 экз.

Извори

уреди
  1. ^ а б в г д ђ „СЛОБОДАН ГРУБАЧИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 26. 1. 2024. 
  2. ^ Енциклопедија Републике Српске. 2, В-Г. Лакташи: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2018. стр. 733.
  3. ^ Текст Чеде Гојановиића, стручног саветника у Просвјетно–педагошког регионалног завода Сарајеву у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1986. том 4 стр 618.
  4. ^ а б в г „СЛОБОДАН ГРУБАЧИЋ, Германиста, Билећки логор, 9.7.1942.”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 27. 3. 2022. 
  5. ^ „Fakultet za medije i komunikacije - Prof. dr Slobodan Grubačić”. web.archive.org. 2010-04-11. Архивирано из оригинала 11. 04. 2010. г. Приступљено 2022-03-28. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Слободан_Грубачић&oldid=28783269”