Семибанкиршчина

Семибанкиршчина (рус. семибанкирщина), или владавина седам банкара, је представљала групу седам руских олигарха која је имала важну улогу у политичком и привредном животу Русије у периоду од 1996. до 2000. године. Без обзира на унутрашње сукобе, група је радила заједно на реизбору председника Бориса Јељцина на изборима 1996. године, а затим, иза сцене, успешно манипулисала њиме и његовим политичким окружењем.

Седам пословних људи је идентификовао олигарх Борис Березовски у интервјуу који је дао у октобру 1996. године, а појам „семибанкиршчина” су затим сковали новинари у новембру 1996. године као подсећање на Седам бојара (рус. семибоярщина) који су збацили цара Василија IV Шујског 1610. године.

Седам банкара

Особе наведене као седам банкара су узете из изворног интервјуа Бориса Березовског у Фајненшел тајмсу.^[1] Међу њима су:

Борис Березовски – Уједињена банка, Сибњефт, ОРТ
Михаил Ходорковски – Менатеп, ЈУКОС
Михаил Фридман – Алфа Група
Петар Авен – Алфа Група
Владимир Гусински – Мост група, НТВ
Владимир Потањин – Онексим банка
Александар Смоленски – Митрополит банка

Види још

Референце

^ Daniel Treisman (2011). The Return: Russia's Journey from Gorbachev to Medvedev. New York: Free Press. ISBN 978-1-4165-6071-5.

[1] Daniel Treisman (2011). The Return: Russia's Journey from Gorbachev to Medvedev. New York: Free Press. ISBN 978-1-4165-6071-5.

[1]