Репрезентација Чешке у хокеју на леду
Хокејашка репрезентација Чешке Републике је хокејашки тим Чешке републике и под контролом је Хокејашког савеза Чешке Републике. Репрезентација се међународно такмичи од 1993. године.
Чешка Република | |
Савез | Хокејашки савез Чешке Републике |
---|---|
Селектор | Радим Рулик |
Највише наступа | Давид Виборни (218) |
Најбољи стрелац | Мартин Прохаска (61) |
Највише поена | Давид Виборни (147) |
ИИХФ шифра | CZE |
ИИХФ ранг | 4. (2024) |
Највиши ИИХФ ранг | 2. (2006) |
Најнижи ИИХФ ранг | 6. (2023) |
Прва међународна утакмица | |
Чешка Република 6:1 Русија (Стокхолм, Шведска; 11. фебруар 1993) | |
Највећа победа | |
Чешка Република 11:0 Италија Хановер Немачка; 6. мај 2001) | |
Највећи пораз | |
Финска 7:0 Чешка Република (Стокхолм, Шведска; 11. фебруар 2012) | |
Светско првенство | |
Учешћа | 31 (први пут 1993) |
Најбољи резултат | 1. (1996,1999,2000, 2001,2005, 2010,2024) |
Олимпијске игре | |
Учешћа | 8 (први пут 1994) |
Најбољи резултат | 1. (1998) |
Освојене медаље | ||
---|---|---|
Олимпијске игре | ||
2002. Нагано | ||
2006. Торино |
Хокејашка репрезентација Чешке је шест пута била светски првак. Првенство је освајала 1996, 1999, 2000, 2001, 2005, 2010. и 2024. године. Са Олимпијских игара имају освојено злато 1998. године и бронзу 2006. године.
Историја
уредиУ јануару 1993. године, Чехословачка је подељена на Чешку и Словачку. ИИХФ је признао Чешку као наследника Чехословачке и задржао је у највишој дивизији. Премијерну утакмицу Чешка је одиграла у Стокхолму против репрезентације Русије, 11. фебрара 1993. године и победила 6:1. На Светском првенству 1993. Чешка је освојила своју прву медаљу (бронзану) као независна нација. Од 1996. до 2001.године, Чешка је освојила шест медаља узастопно, од чега три златне медаље у периоду између 1999. и 2001. године.[1][2] Били су фаворити и 2002. године, али их је Русија елиминисала у четвртфиналу.
Иако је Канада пре турнира важила за главног фаворита за злато на Олимпијским играма 1998., у полуфиналу су изгубили од Чешке са 2:1, а потом у утакмици за бронзу и од Финске са 3:2.[3] Предвођена Домиником Хашеком на голу, селекција Чешке је у финалу са 1:0 победила изабрани тим Русије и дошла до прве златне хокејашке олимпијске медаље у историји.[4]
Пошто по истеку постојећег уговора У НХЛ-у није постигнут нови договор између управе лиге и синдиката играча, 15. септембра 2004. проглашен је локаут од стране играча, а све утакмице су одложене, а затим и отказане.[5] То је условило да на Светском првенству 2005. године било више врхунских играча него иначе. Првенство је освојила Чешка победом над Канадом.[6]
На Олимпијским играма 2006. године Чеси су освојили бронзану медаљу победом над Русијом, а исте године на Светско првенству Чешка је у финалу поражена од Шведске.[7]
У Немачкој је одржано Светско првенство 2010. године. Чешка је освојила златну медаљу и спречила Русију да освоји трећу златну медаљу у низу.[8] Светско првенство 2011. одржано је у Словачкој у градовима Братислава и Кошице. Финска је освојила другу златну медаљу када је у финалу победила Шведску са 6:1. Чешка је освојила бронзану медаљу.[9] Исти резултат је поновљен следеће године када је Чешка у мечу за 3. место била боља од Финске.
На Светском првенству 2022. Чешка је освојила бронзану медаљу победом над Сједињеним Америчким Државама.[10] Своју седму титулу светског правака, Чеси су освојили 2024. године када су као домаћини у финалу победили Швајцарску са 2:0.[11]
Највише наступа имао је Давид Виборни, који је одиграо 218 мечева за репрезентацију. Исти играч био је и најефикаснији играч са укупно 147 поена. Највише голова постигао је Мартин Прохаска (61).
Резултати
уредиОлимпијске игре
уреди- 1994. – 5. место
- 1998. – 1. место
- 2002. – 4. место
- 2006. – 3. место
- 2010. – 7. место
- 2014. – 6. место
- 2018. – 4. место
- 2022. – 9. место
Светско првенство
уреди- 1993. − 3. место
- 1994. − 7. место
- 1995. − 4. место
- 1996. − 1. место
- 1997. − 3. место
- 1998. − 3. место
- 1999. − 1. место
- 2000. − 1. место
- 2001. − 1. место
- 2002. − 5. место
- 2003. − 4. место
- 2004. − 5. место
- 2005. − 1. место
- 2006. − 2. место
- 2007. − 7. место
- 2008. − 5. место
- 2009. − 6. место
- 2010. − 1. место
- 2011. − 3. место
- 2012. − 3. место
- 2013. − 7. место
- 2014. − 4. место
- 2015. − 4. место
- 2016. − 5. место
- 2017. − 7. место
- 2018. − 7. место
- 2019. − 4. место
- 2021. − 7. место
- 2022. − 3. место
- 2023. − 8. место
- 2024. − 1. место
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Szemberg, Szymon; Podnieks, Andrew (2008). „Story #10–Czech Republic wins first "open" Olympics”. International Ice Hockey Federation. Архивирано из оригинала 13. 12. 2014. г. Приступљено 11. 3. 2009.
- ^ Szemberg, Szymon; Podnieks, Andrew (2008). „Story #64–Moravec's OT winner cements Czech dominance”. International Ice Hockey Federation. Архивирано из оригинала 3. 4. 2015. г. Приступљено 11. 3. 2009.
- ^ Podnieks and Szemberg 2008, Story #12–Hasek thwarts all five Canadian gunners in epic shootout.
- ^ Podnieks and Szemberg 2008, Story #10–Czech Republic wins first "open" Olympics.
- ^ „IIHF not giving up on NHLers in Turin”. The Sports Network. The Canadian Press. 3. 1. 2005. Архивирано из оригинала 3. 9. 2009. г. Приступљено 8. 3. 2009.
- ^ Marrapese-Burrell, Nancy (16. 5. 2005). „Canada checks out Czechs derail three-peat try”. Boston Globe. Архивирано из оригинала 3. 4. 2015. г. Приступљено 11. 3. 2009.
- ^ „Sweden Wins World Hockey Title” . The New York Times. Associated Press. 22. 5. 2006. Архивирано из оригинала 17. 4. 2009. г. Приступљено 11. 3. 2009.
- ^ „WHC: Czechs upset Russia for gold; Sweden takes bronze”. The Sports Network. Associated Press. 23. 5. 2010. Архивирано из оригинала 26. 5. 2010. г. Приступљено 23. 5. 2010.
- ^ „Finland defeats Sweden for gold at World Hockey Championship”. The Sports Network. Associated Press. 15. 5. 2011. Архивирано из оригинала 18. 5. 2011. г. Приступљено 15. 5. 2011.
- ^ „Ice Hockey World Cup 2022 suffers from low attendance”. eprimefeed.com. 9. 6. 2022. Архивирано из оригинала 16. 05. 2022. г. Приступљено 9. 6. 2022.
- ^ „Češka prvak sveta u hokeju na ledu!”. sportske.net. Приступљено 26. 5. 2024.