Ратови Риде (арап. حروب الردة), такође познати и као Ратови Апостазе је назив за низ војних похода које је 632. и 633. вођа арапских муслимана, калиф Ебу Бекр подузео против арапских племена која су се побунила против његовог калифата непосредно након смрти пророка Мухамеда.[1] Традиционални муслимански историчари те сукобе сматрају верскима, односно као мотив побуне наводе апостазу арапских племена и одбацивање тек прихваћеног ислама; савремени и не-муслимански историчари, ипак, сматрају да су мотиви побуне били политички, односно одбијање ауторитета новоуспостављене арапске исламске државе. У сваком случају, муслимани су под Ебу Бекром у року од само неколико месеци успели да угуше устанке, а до 633. И да наметну власт на подручјима данашњег Бахреина, Омана и Јемена, односно на целом Арабијском полуострву. Тако консолидирана исламска држава је могла већ за неколико година да крене у спектакуларне походе против суседних не-муслиманских велесила - Византијског и Персијског царства.

Арапско полуострво на почетку ратова Рида у лето 632. године; подручја под контролом калифа означена зелено.

Референце

уреди
  1. ^ Laura V. Vaglieri in The Cambridge History of Islam, p.58

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди