Платан у Сремским Карловцима
Платан у Сремским Карловцима је стабло јаворолисног платана (Platanus x acerifolia ) заштићено као споменик природе III категорије. Стабло је високо око 30 м, а његова старост процењује се на око 165 година.[1] Платан се налази у порти цркве Светих апостола Петра и Павла, познатије као Доња црква, у улици Митрополита Стратимировића 28,[2] у старом језгру Сремских Карловаца.
Споменик природе Платан у Сремским Карловцима | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Сремски Карловци |
Држава | Србија |
Координате | 45° 12′ 08″ С; 19° 56′ 10″ И / 45.20214° С; 19.93598° И |
Врста споменика | ботанички |
Степен заштите | III |
Површина | 0,16 ha |
Старатељ | Покрајински завод за заштиту природе |
Историја
уредиПрема постојећим документима и сећањима старих Карловчана, која се преносе са колена на колено, садница је у Сремске Карловце донешена из Беча. Што се тиче старости стабла, о томе постоје две верзије. Према оној званичној, стабло је старо око 165 година.[1] Међутим, постоје и записи да је платан засађен недуго после изградње цркве у чијој порти се налази.[3] Како је Црква светих апостола Петра и Павла саграђена 1719. а обновљена 1793. године, то значи да је платан стар око 300 година. [а][4]
Платан данас
уредиНа основу Закона о заштити природе, а на предлог Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду, Платан у Сремским Карловцима проглашен је за споменик природе. За овај платан је везан низ историјских момената локалног карактера, па му се од стране мештана поклањала велика пажња.[5] Гране платана подупрте су, како би се спречило њихово ломљење. Управљање и спровођење прописаних мера и услова заштите споменика природе у Сремским Карловцима поверено је локалном Јавном комуналном предузећу “Белило”.[6]
Галерија слика
уреди-
Широка крошња покрива готово половину црквене порте
-
Током лета из густе крошње извирује само црквени звоник
-
Како се не би поломиле, гране платана су подупрте
-
Инфо-табла заштићеног споменика природе
Напомене
уреди- ^ У овој цркви је 13. октобра 1784. године рукоположен за владику Петар први Петровић Његош, потоњи Петар Цетињски.
Референце
уреди- ^ а б Kartiranje zaštićene dendroflore u Sremskim Karlovcima, стр. 27
- ^ „Drvo Platan u Sremskim Karlovcima”. Maps123.net. Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2021.
- ^ „Црква Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима”. Епархија Сремска. 15. 4. 2018. Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2021.
- ^ Mаrić, Dušаn (10. 7. 2019). „PRIČA O PLATANU IZ SREMSKIH KARLOVACA: Drvo čijа je krošnjа nаtkrililа "polа grаdа"”. Srbija Danas. Приступљено 7. 7. 2021.
- ^ „PLATAN U SREMSKIM KARLOVCIMA”. Turistički Vodič Srbije. Приступљено 7. 7. 2021.
- ^ З. Мл. (28. 6. 2018). „Заштићено стабло птерокарије у Сремским Карловцима”. Дневник. Приступљено 7. 7. 2021.
Литература
уреди- Grupa autora. „Kartiranje zaštićene dendroflore u Sremskim Karlovcima” (PDF). LETOPIS NAUČNIH RADOVA. Poljoprivredni fakultet Univerzitet u Novom Sadu. Vol. 44, No 1, 26-31: 26-31. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 07. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2021.
- „ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ СТАРОГ ЦЕНТРА СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА” (PDF). СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ. 26. 4. 2008. Приступљено 7. 7. 2021.
Спољашње везе
уреди- „Sremski Karlovci - Grad tradicije, prosvete i kulture”. BETTY. Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2021.