Пике
Пике или звиждари или зечеви звиждачи (лат. Ochotonidae) су породица сисара из реда двозубаца, у породици постоји само један живући род, а то је род пика (лат. Ochotona) у коме постоји 30 врста. Пике насељавају планинска подручја Азије, са изузетком две врсте које насељавају Северну Америку.
| Пика | |
|---|---|
| |
| Америчка пика (Ochotona princeps) | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Lagomorpha |
| Породица: | Ochotonidae Thomas, 1897 |
| Род: | Ochotona Link, 1795 |
| Врсте | |
|
Види одељак Врсте | |
Име
уредиИме пика потиче из тунгуског језика,[1] док латински назив рода Ochotona потиче од монголске речи огдои, што значи „пика”.[2]
Опис
уреди
Пике су мали сисари, удови су им кратки, а уши округле. Достижу дужину тела од 15 до 23 cm и тежину од 120 до 350 g, зависно од врсте. За неке врсте пика, као што је на пример огрличаста пика, се зна да складиште мртве птице у својим склоништима, којима се хране у току зиме.[3]
Пике су биљоједи, који се хране различитим врстама биљне хране, као што су разне врсте трава, маховине, лишајеви, изданци грмова итд. У току године сакупљају биљну храну, коју у облику малих „бала сена” складиште испод камења, а затим их једу преко зиме.[4]
Пике које живе међу стењем имају мала легла са мање од 5 младунаца, док пике које живе у брлозима рађају већи број младунаца и паре се чешће, могуће због веће расположивости хране у њиховим стаништима. Младунци се рађају после 25 до 30 дана.[5]
Станиште
уредиПике живе у пределима са хладном климом, углавном у Азији, Северној Америци и источној Европи. Већина врста насељава камените планинске падине, на којима пике могу наћи склоништа у пукотинама у стењу. Мали број врста пика насељава степе у којима су им склоништа брлози, које саме праве. У планинама Евроазије, пике често деле своје брлоге са снежним зебама, које у њима граде своја гнезда.[5]
Врсте
уредиЖивуће врсте које припадају роду пика (лат. Ochotona):[6]
Род Ochotona:
|
|
Изумрле врсте
уреди- Евроазија
- Велике пике
- Ochotona chowmincheni † (Кина: округ Баоде, касни Миоцен)[7][8][9]
- Ochotona gromovi † (Азија, Плиоцен)[9]
- Ochotona gudrunae † (Кина: провинција Шанси, рани Плеистоцен)[7][8][9]
- Ochotona guizhongensis † (Тибет, касни Миоцен)[7][9][10]
- Ochotona lagreli † (Кина: Унутрашња Монголија, касни Миоцен - касни Плиоцен)[7][8][9][10]
- Ochotona magna † (Кина, рани Плеистоцен)[7][9][11]
- Ochotona tologoica † (Забајкалје, Плиоцен)[7][9][11]
- Ochotona transcaucasica † (Закавказје: источна Грузија и Азербејџан, Забајкалје и вероватно јужна Европа, рани до касни Плеистоцен)[7][8][9]
- Ochotona ursui † (Румунија, Плиоцен)[7][9]
- Ochotona zasuchini † (Забајкалје, Плеистоцен)[7][9][11]
- Ochotona zazhigini † (Азија, Плиоцен)[7][9]
- Ochotona zhangi † (Кина, Плеистоцен)[7][9][11]
- Средње пике
- Ochotona agadjianiani † (Азија, Плиоцен)[9]
- Ochotona antiqua † (Молдавија, Украјина и руске равнице, Кавказ, и вероватно Родос, од касног Миоцена до Плиоцена)[7][8][9]
- Ochotona azerica † (Закавказје: Азербејџан,[12] middle Pliocene)[7][11]
- Ochotona lingtaica † (Азија, Плиоцен)[7][9]
- Ochotona dodogolica † (Азија: западно Забајкалје, Плеистоцен)[8][9]
- Ochotona nihewanica † (Кина: Хебеј, рани Плеистоцен)[7][8][9][13]
- Ochotona plicodenta † (Азија, Плиоцен)[7][9]
- Ochotona polonica † (Европа: Пољска, Немачка, Француска, Плиоцен)[7][8][9]
- Мале пике
- Ochotona bazarovi † (Азија, Плиоцен)[7][11][13]
- Ochotona dehmi † (Немачка: Шернфелд, Плеистоцен)[7][9]
- Ochotona filippovi † (Сибир, Плеистоцен)[7][13]
- Ochotona gracilis † (Азија, Плиоцен)[7][9]
- Ochotona horaceki † (Словачка: Хонце, Плеистоцен)[7][9]
- Ochotona minor † (Кина, касни Миоцен)[7][9][10]
- Ochotona sibirica † (Азија, Плиоцен)[7][9]
- Ochotona valerotae † (Француска, Плеистоцен)[7][9]
- Ochotona youngi † (Азија, Плиоцен)[9]
and others.[7][9]
- Други примери
- Ochotona agadzhaniani † (Закавказје: Јерменија, Плиоцен)[7]
- Ochotona alaica † (Азија: Киргистан, Плеистоцен)[7]
- Ochotona (Proochotona) eximia † (Молдавија, Украјина, Русија, Казахстан, од Миоцена до Плиоцена)[7]
- Ochotona (Proochotona) gigas † (Украјина, Плиоцен)[7]
- Ochotona gureevi † (Забајкалје, средњи Плиоцен)[7][11]
- Ochotona hengduanshanensis † (Кина, Плеистоцен)[7]
- Ochotona intermedia † (Азија, Плиоцен)[7][9]
- Ochotona (Proochotona) kalfaense † (Европа: Молдавија, Миоцен)[7]
- Ochotona (Proochotona) kirgisica † (Азија: Киргистан, Плиоцен)[7]
- Ochotona kormosi † (Мађарска, Плеистоцен)[7][8]
- Ochotona (Proochotona) kurdjukovi † (Азија: Киргистан, Плиоцен)[7]
- Ochotona largerli † (Грузија, Плеистоцен)[7]
- Ochotona lazari † (Украјина, Плеистоцен)[7]
- Ochotona mediterranensis † (Турска, Плиоцен)[7]
- Ochotona ozansoyi † (Турска, Миоцен)[7]
- Ochotona pseudopusilla † (Украјина и равнице Русије, Плеистоцен)[7][9]
- Ochotona spelaeus † (Украјина, касни Плеистоцен)[7][14]
- Ochotona tedfordi † (Кина: Јуше басен, касни Миоцен)[7][8]
- Ochotona cf. whartoni † (Иркутска област и Јакутија, Плеистоцен)[9]
- Ochotona zabiensis † (јужна Пољска, рани Плеистоцен)[7][8]
- Ochotona sp. † (Грчка: Марица, Плиоцен)[9]
- Ochotona sp. † (Мађарска: Острамос, Плеистоцен)[9]
- Ochotona sp. † (Сибир, Плеистоцен)[9]
- Ochotona sp. † (Јакутија, Плеистоцен)[9]
- Велике пике
- Северна Америка
- Ochotona gromovi † (САД: Колорадо, Плиоцен)[7]
- Ochotona spanglei † (САД, касни Миоцен или рани Плиоцен)[7][9][13][15]
- Ochotona tologoica † (САД: Колорадо, Плиоцен)[7]
- Ochotona whartoni (џиновска пика) †, (САД, Канада, Плеистоцен - рани Холоцен)[7][9][13][16]
- Ochotona wheatleyi † (САД: Аљаска, Плиоцен, касни Плеистоцен)[7]
- Ochotona zazhigini † (САД: Колорадо, Плеистоцен)[7]
- Изумрле мале пике сличне O. pusilla групи (Плеистоцен)[9]
Локације на којима су пронађени фосили:
Изумрлих врста пика и Ochotona indet. су обележене црвеним тачкама.
Степских пика (O. pusilla) плавим тачкама.
Северних пика (O. hyperborea) зеленим тачкама.
Осталих живућих врста пика црним тачкама.
Северноамеричке врсте су населиле Северну Америку из Евроазије у два таласа:
- Ochotona spanglei током касног Миоцена или раног Плиоцена, након чега постоји јаз дуг три милиона година у коме не постоје фосили који доказују постојање пика у Северној Америци.[9]
- Ochotona whartoni (џиновска пика) и мале пике преко Беринговог копненог моста током раног Плеистоцена.[9]
Фосили Ochotona cf. whartoni и малих пика из O. pusilla групе су пронађени и у Сибиру. Живуће ендемске северноамеричке врсте пика су се појавиле у Плеистоцену. Постоје мишљења да северноамеричке врсте огрличаста пика (O. collaris) и америчка пика (O. princeps) потичу од истог претка од ког потиче и степска пика (O. pusilla).[9]
Ареал рода Ochotona (ареали живућих и изумрлих врста) је у прошлости био много већи и обухватао је и Западну Европу и Источну Северну Америку, области у којима пике данас не постоје.[7]
Изумрли родови
уредиИзумрли родови породице пике (Ochotonidae):
|
|
|
|
Најстарији род је Desmatolagus (средњи Еоцен-Миоцен, 42,5–14,8 Ma[7]), који је обично укључен у породицу Ochotonidae, али некад и у породицу Leporidae или ни у једну ни у другу.[17]
Извори
уреди- ^ Harper, Douglas "Pika". Online Etymology Dictionary. (језик: енглески)
- ^ "Ochotona hoffmanni", General pika information. twycrosszoo.org Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2017) (језик: енглески)
- ^ Leininger, Charlene (2009) Ochotona collaris. Animal Diversity Web
- ^ Vaughan, T.A.; Ryan, J.M.; Cheshire, Leonard; Czaplewski, N.J. (2011). Mammalogy. Jones & Bartlett Learning, LLC. стр. 553. ISBN 9781449644376.
- ^ а б Kawamichi 1984, стр. 726–727
- ^ Hoffman, R.S.; Smith, A.T. . "Order Lagomorpha". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). . Johns Hopkins University Press. 2005. pp. 185–193. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау Ge, Deyan; Wen, Zhixin; Xia, Lin; Zhang, Zhaoqun; Erbajeva, Margarita; Huang, Chengming; Yang, Qisen (3. 4. 2013). „Evolutionary History of Lagomorphs in Response to Global Environmental Change”. PLoS ONE. 8 (4:e59668): e59668. PMID 23573205. doi:10.1371/journal.pone.0059668. Приступљено 22. 5. 2014. Table_S1.xls
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Fostowicz-Frelik, Łucja; Frelik, Grzegorz; Gasparik, Mihály (октобар 2010). „Morphological phylogeny of pikas (Lagomorpha: Ochotona), with a description of a new species from the Pliocene/Pleistocene transition of Hungary”. Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. Academy of Natural Sciences. 159: 97—117. JSTOR 41446115. doi:10.1635/053.159.0107.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи Erbajeva, Margarita A.; Mead, Jim I.; Alexeeva, Nadezhda V.; Angelone, Chiara; Swift, Sandra L. (2011). „Taxonomic diversity of Late Cenozoic Asian and North American ochotonids (an overview)” (PDF). Palaeontologia Electronica. Society of Vertebrate Paleontology: 1—9. Приступљено 13. 4. 2014.
- ^ а б в Cai, Baoquan (1989). „Fossil Lagomorpha from the Late Pliocene of Yangyuan and Yuxian counties, Hebei Province” (PDF). Vertebrata PalAsiatica. XXVII (3): 170—181. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 20. 5. 2014. „Translated by Will Downs Department of Geology Bilby Research Center Northern Arizona University October, 1990”
- ^ а б в г д ђ е Erbajeva, Margarita A.; Zheng, Shaohua (30. 6. 2005). „New data on Late Miocene – Pleistocene ochotonids (Ochotonidae, Lagomorpha) from North China” (PDF). Acta zoologica cracoviensia. Kraków. 48A (1–2): 93—117. doi:10.3409/173491505783995734. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 05. 2017. г. Приступљено 20. 5. 2014.
- ^ Čermák, Stanislav; Obuch, Ján; Benda, Petr (2006). „Notes on the genus Ochotona in the Middle East (Lagomorpha: Ochotonidae)” (PDF). Lynx. Praha. 37: 51—66. ISSN 0024-7774. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 5. 2014. г. Приступљено 22. 5. 2014.
- ^ а б в г д Erbajeva, Margarita A.; Mead, Jim I.; Swift, Sandra L. (2003). „Evolution and development of Asian and North American ochotonids” (PDF). Occasional Papers in Earth Sciences No. 5. Palaeontology Program Government of the Yukon: 33—34. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 3. 2014. г. Приступљено 13. 4. 2014. „3rd INTERNATIONAL MAMMOTH CONFERENCE, 2003: PROGRAM AND ABSTRACTS, Edited by John E. Storer”
- ^ Rekovets, Leonid (2003). „Mammoth (Mammuthus primigenius) in the periglacial faunas of Ukraine” (PDF). Occasional Papers in Earth Sciences No. 5. Palaeontology Program Government of the Yukon: 130—131. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 3. 2014. г. Приступљено 13. 4. 2014. „3rd INTERNATIONAL MAMMOTH CONFERENCE, 2003: PROGRAM AND ABSTRACTS, Edited by John E. Storer”
- ^ Shotwell, J. Arnold (1956). „Hemphillian mammalian assemblage from northeastern Oregon”. Geological Society of America Bulletin. Geological Society America. 67 (6): 717—738. doi:10.1130/0016-7606(1956)67[717:HMAFNO]2.0.CO;2.
- ^ Guthrie, R.D.; Matthews, John V. Jr. (1971). „The Cape Deceit fauna—Early pleistocene mammalian assemblage from the Alaskan arctic”. Quaternary Research. 1 (4): 474—510. doi:10.1016/0033-5894(71)90060-3.
- ^ Hordijk, Kees (2010). „Perseverance of pikas in the Miocene : interplay of climate and competition in the evolution of Spanish Ochotonidae (Lagomorpha, Mammalia)”. Geologica Ultraiectina. Departement Aardwetenschappen. 333. ISBN 978-90-5744-194-3. Приступљено 27. 5. 2014. „document type Dissertation full text”
Литература
уреди- Kawamichi, Takeo (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of Mammals. New York: Facts on File. стр. 726–727. ISBN 978-0-87196-871-5.
- Hoffman, R.S.; Smith, A.T. . "Order Lagomorpha". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). . Johns Hopkins University Press. 2005. pp. 185–193. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494..
