Павле Васић

Павле Васић
Павле Васић
	Проф. Павле Васић
Лични подаци
Датум рођења	30. август 1907.
Место рођења	Ниш, Краљевина Србија
Датум смрти	12. март 1993. (85 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија
Уметнички рад
Утицао на	Чедомир Васић

Павле Васић (Ниш, 30. август 1907 — Београд 12. март 1993) био је српски сликар, доктор историје уметности, ликовни критичар, педагог и правник. Током целог свог живота поред професорског позива и предавалачког талента у коме је био по оцени својих студената неспоран, остала је његова животна преокупација и може се рећи ентузијазам према историјату српске униформе, те сматра се првим српским научником који је утемељитељ новог научног приступа у тој области.^[1]

Школовање

Образовање је стекао у Београду. Његов деда по мајци Павле Јанковић, артиљеријски пуковник, је био заслужан за његов животни пут. Наиме, посматрајући свакодневно свог унука како не испушта оловке и боје из руку, прво му је купио монографију француског сликара Ораса Вернеа, а потом га 1922. уписао у Уметничку школу, а паралелно је похађао и Трећу мушку гимназију. Након две године напустио је Уметничку школу. По завршеној матури, опчињен сликарством Јована Бијелића, Васић, 1926. године, ступио је у његов атеље и учио сликарство три године. Паралелно са својим сликарским ангажовањем давао је испите на Правном и на Филозофском факултету. Звање доктора наука из области историје и теорије уметности одбранио је 1956. године на Универзитету у Љубљани.

Почетни рад у позоришту

Непосредан контакт са позориштем имао је 1936. године, посредством Тодора Манојловића, који је у неколико махова писао о његовим сликама на изложбама у Павиљону „Цвијета Зузорић“, а чија се драма Опчињени краљ управо припремала на сцени Народног позоришта у Београду. Тако је дошло до сарадње: Васић је нацртао студије за костиме племства баварског двора и униформе великодостојника, а његово име се појавило на позоришном плакату те представе као једног од аутора костима.

Заробљеништво

Године 1939. почео је да ради као асистент у Музеју кнеза Павла. Као резервни поручник трвђавске артиљерије Југословенске војске у време Другог светског рата, био је заробљен и одведен у место Аверси, близу Напуља, где са осталима учествује у оснивању такозваног Заробљеничког позоришта. После капитулације Италије, пребачени су у Тоскану где их преузимају немачки војници. Тада је Васић написао комад о логору верно описујући живот и збивања у њему. Позориштем се бавио неколико година по завршетку рата, а позоришним списатељством до краја живота (драма о Јоакиму Вујићу у Сербији, о Живку Павловићу, о Захарију Орфелину...)

Сликарска делатност

Први пут је излагао 1929. године на изложби у Павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду. Његова излагачка активност текла је у два маха: између 1929-1940. и од 1945. до 1957. године.

Педагошки рад

Након 1948. из Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) стигло је прво постављење Павла Васића за професора у гимназији, а убрзо и за професора историје костима на новооснованој Академији примењених уметности (ту је и пензионисан као редовни професор). Костимографија је постала његово главно занимање. Предавао и на Позоришној академији (предмет "Стилови", у коме су били обухваћени историја уметности и историја костима) као и на Музичкој академији у Београду, Академији ликовних уметности у Новом Саду (1974—79), Факултету примењених уметности у Београду (предмет „Историја ношње“, 1980-85) и на Филозофском факултету, на групи за Историју уметности (предмет „Историја европске уметности од XVI века до најновијег доба“, 1952-63).

Теоријски рад

Најважније проблемско-тематско поље којима се Васић бавио јесте српски барок. Аутор је великог броја текстова из области историје уметности, које је почео да објављује још 1938. у часопису Уметнички преглед, а бавио се и ликовном критиком коју је више деценија континуирано објављивао у дневном листу Политика. Објавио је велики број радова: књига, студија, предговора, чланака и других текстова. Његови научни и стручни радови су објављивани у Бечу, Венецији, Будимпешти, Букурешту, Северној Америци.

Награда Павле Васић

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) од 1995. године додељује награду „Павле Васић“ за најбоље теоријско дело из области примењених уметности у једној години.

Књиге

Линије и облици : уџбеник цртања за V и VI разред гимназије, Београд : Знање, 1952;
Uvod u likovne umetnosti : elementi likovnog izražavanja, Beograd : Narodna knjiga, 1959. (друго издање: Београд, Уметничка академија, 1968);
Европска уметност XVII века, Београд : Савез студената Историје уметности, 1960;
Европска уметност XVIII века, Београд : Савез студената Историје уметности, 1960. (друго издање: 1962);
Живот и дело Анастаса Јовановића првог српског литографа, Београд : Народна књига, 1962 (докторска дисертација);
Odelo i oružje, Beograd : Umetnička akademija, 1964. (2. dopunjeno izd., Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1974; 3. dopunjeno izd., Beograd : Univerzitet umetnosti : CLIO, 1992);
Доба барока : студије и чланци, Београд : Уметничка академија, 1971;
Umetnički život, Beograd : Umetnička akademija, 1973;
Umetnički život : kritike, prikazi i članci : 1961-1970. Knj. 2, Beograd : [Univerzitet umetnosti], 1976;
Umetnički život : kritike, prikazi i članci : 1971-1975. Knj. 3, Beograd : Fond za izdavačku delatnost Univerziteta umetnosti, 1985;
Umetnički život : kritike, prikazi i članci : 1976-1984. Knj. 4, Beograd : Fond za izdavačku delatnost Univerziteta umetnosti, 1987;
Тридесет година Удружења ликовних уметника Србије : 1945-1975 : Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд, 11. 12. 1975. - 11. 1. 1976;
Униформе српске војске : 1808-1918, Београд : „Југославија“ : Просвета, 1980;
Примењена уметност у Србији : 1900-1978 : пролегомена за историју примењених уметности код нас, Београд : Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, 1981;
Уметничка топографија Сомбора, Нови Сад : Матица српска, 1984;
Уметничка топографија Панчева, Нови Сад : Матица српска, 1989;
Уметничка топографија Крушевца, Нови Сад : Матица српска, Крушевац : Багдала, 1990;
Доба уметности : студије и чланци, Ваљево : „Милић Ракић“, 1990;
Доба рококоа : студије, чланци и предавања: Београд : Универзитет уметности, 1991;
Pavle Blesić, Sombor : Prosveta, 1992;

Студије и предговори (избор)

Војвођански сликари у Србији (1950);
Српска ношња за време Првог устанка, Београд : [б. и.], 1954;
Страни уметници, Београд : [б. и.], 1956;
"Srbija 1808 u akvarelima Franca Jaškea" [S. l. : s. n.], 1957, pp. 61-62;
„Карађорђевићева Србија у делима савремених уметника“, [Б. м. : б. и.], 1959, стр. 67-78;
Портрети Константина Данила (1961);
"Poreklo i stvaranje moderne umetnosti", Glavne težnje u evropskoj umetnosti XX veka, Beograd : Visoka škola političkih nauka, 1962;
"Oficiri Srpskog dobrovoljnog bataljona" (Servisches Frey Bataillon) u austrijskoj vojsci : 1813-1814. godine [S. l. : s. n.], 1969, pp. 213-221;
„Барокни елементи у српском сликарству прве половине 18. века“, Београд : [Српска православна црква], 1964;
Angažovana umetnost u Srbiji, Beograd : Kulturni centar Beograd, 1965 (Galerija Kulturnog centra Beograda ; sv. 61);
Димитрије Бачевић : иконописац карловачки, Београд : [б. и.], 1969;
„Сложеност сликарског дела Петера Крафта и његови одјеци“, [Нови Сад] : Матица српска, 1972, стр. 309-323;
„Захарије Орфелин и Јакоб Матис Шмуцер“, Нови Сад : Матица српска, 1977, стр. 251-259., и др.

Цртачка и сликарска дела у збиркама

Народни музеј у Београду, Музеј савремене уметности у Београду, Војни музеј, Историјски музеј у Београду, Музеј ПТТ, и музеји у Топлицама, Шапцу, Пожаревцу, Зајечару, Крушевцу и Нишу.

Награде и признања

Вукова награда (1977)
Октобарска награда Београда (1974)

Чланство у удружењима

Био је члан УЛУС-а и УЛУПУДС-а.

Види још

Референце

^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 22. ISBN 86-331-2112-3.

Литература

Милош Јевтић, Сведок и учесник : разговори са Павлом Васићем, Београд : Београдска књига, 2007, (Колекција Одговори).|

Спољашње везе

[британика_2-1] Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 22. ISBN 86-331-2112-3.

[1]