Никола Кашиковић
Никола Т. Кашиковић (Сарајево, 4. децембар 1861 — Сарајево, 22. мај 1927)[1] био је српски публициста, уредник и власник српског књижевног листа Босанска вила, и сакупљач српских народних умотворина.[2][3]
| Никола Кашиковић | |
|---|---|
 Никола Т. Кашиковић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. децембар 1861. |
| Место рођења | Сарајево, Османско царство |
| Датум смрти | 22. мај 1927. (65 год.) |
| Место смрти | Сарајево, Краљевина СХС |
| Новинарски рад | |
| Новине | Босанска вила |
Биографија
уредиРођен је у Сарајеву 1861. године у тадашњем Османском царству. У Сарајеву је завршио Српску нижу гимназију, а након тога Српску учитељску школу у Сомбору 1884. године. Након завршене Српске учитељске школе, ради као учитељ Српске школе у Сарајеву.[3] Сарађивао је у дјечјем листу „Голуб“, који је објављивао пјесме и српске народне умотворине. Био је и сарадник српског књижевног листа „Јавор“, кога је основао Јован Јовановић Змај. Као члан Учитељског збора Српске школе у Сарајеву, заједно са Николом Шумоњом, Божидаром Никашиновићем и Стевом Калуђерчићем 19. октобра 1885. године је био оснивач српског књижевног листа „Босанска вила”[3]. Крајем 1891. године „по савјету српских књижевника“ напушта учитељску службу и потпуно се посвећује вођењу и уређивању часописа Босанска вила. Кашиковић је био трећи уредник Босанске виле, а на тој позицији је био од априла 1887. године до 15. јуна 1914. године. Никола Кашиковић је 1906. године постао члан Српског новинарског удружења са сједиштем у Београду. Био је један од оснивача и председник Српског пјевачког друштва Слога, утемељивач и члан Српског културног и просветног друштва Просвјета.
Поред уредништва, писао је радове о књижевном и културном животу, а као највећи успјех му се приписује прикупљање српских народних умотворина, предања, вјеровања и српске народне поезије.[3]
Преводио је са руског језика.[3]
Никола Кашиковић је био власник Босанске виле од 1889, па до престанка рада Виле 1914. године, када су је аустроугарске власти забраниле.[4]
Године 1886. је засновао породицу са Стојом Здјеларевић, питомицом Завода Мис Аделине Паулине Ирби где је био предавач. У том браку је рођено четворо деце: Предраг (1887), Реља (1890), Сретен (1892) и Танкосава (1893)[1].
Први свјетски рат
уредиАустроугарске власти су у току Првог свјетског рата затвориле Кашиковића и његову породицу. Аустроугарска политика је била таква да су готово сви угледни Срби затварани и осуђивани у периоду 1914-1917.
Након што је Аустроугарска окупирала Краљевину Србију, почетком 1916. године су у Београду у стану професора Милорада Павловића Крпе пронађена писма Николе Кашиковића. Према аустроугарским извјештајима, Кашиковићева писма су била компромитујућа и војне садржине о кретању аустроугарске војске. Аустроугарске власти су на основу ових писама 9. марта 1917. године осудиле Николу Кашиковића на десет година робије, а након тога и његову жену и сина.[1] Његова жена Стоја и син Предраг су осуђени на смрт 12. јануара 1918. године, тако што ће мајка да гледа како јој сина вјешају. Касније су помиловани на десет година робије.[4]
Краљевина СХС
уредиНакон завршетка Првог свјетског рата, Кашиковић није успио да обнови лист. Због својих прилика се запослио као учитељ у једној основној школи у Сарајеву. Радио је као учитељ до 1924. године када је пензионисан. Спремао је збирку српских народних умотворина, а објавио је једну књигу под насловим „Народно благо“. Преминуо је 22. маја 1927. године у Сарајеву.[4]
Награде
уредиНикола Кашиковић је био одликован:
- Орден Светог Саве III степена
- Орден Белог Орла V степена
- Орден кнеза Данила III степена
- Орден Св. Ане III степена од руског цара Николаја
- Крст Милосрђа
Библиографија
уреди- Збирка Николе Т. Кашиковића - Народно благо / Никола Кашиковић, Сарајево, (1927)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в Трајковић, Борјанка. „НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ – САРАЈЛИЈА ИЛИ ЧАСОПИС КАО СУДБИНА” (PDF). zapadnisrbi.com. Приступљено 30. 1. 2022.
- ^ Никола Т. Кашиковић – Сарајлија или часопис као судбина Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2014) / Борјанка Трајковић, Народна библиотека Србије, Београд (језик: српски)
- ^ а б в г д Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 327.
- ^ а б в Дигитална Народна и универзитетска библиотека Републике Српске: Никола Кашиковић[мртва веза] (језик: српски)
Литература
уреди- Оснивање и прве године Босанске виле - Прилози за изучавање историје Сарајева / Тодор Крушевац, Сарајево (1963)
- Књижевна историја - Никола Т. Кашиковић сакупљач српских народних умотворина / Трајковић Борјанка, Београд (2004)
- Народне пјесме из збирке Николе Т. Кашиковића / Р. Пешић-Ненин, R. Сарајево 1951. Прилози за књижевност и језик, историју и фолклор, књ. XX, св. 3-4, стр. 367.
- Никола Т. Кашиковић – Сарајлија или часопис као судбина / Борјанка Трајковић, Народна библиотека Србије, Београд
