Нандор Глид

српски и југословенски вајар

Нандор Глид (Суботица, 12. децембар 1924Београд, 31. март 1997) био је југословенски и српски вајар.

Нандор Глид
Лични подаци
Датум рођења(1924-12-12)12. децембар 1924.
Место рођењаСуботица, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти31. март 1997.(1997-03-31) (72 год.)
Место смртиБеоград, СР Југославија

Биографија

уреди
 
Биста проте Милана Смиљанића

Рођен је 12. децембра 1924. године у Суботици, у јеврејској породици. Током Другог светског рата изгубио је готово све чланове своје породице у немачким логорима. Спасио се придруживши се Народноослободилачком покрету. Током рата је неколико пута био рањен.

Након завршетка рата, 1945. године уписао се у школу за примењену уметност. Током школовања добио је прву награду за портрет „Студент“ на Југословенском нивоу. Године 1948. уписао је Академију примењених уметности у Београду, а 1950. освојио прву награду за скулптуру. Године 1951. дипломирао је у класи професора Радета Станковића и Марина Студина. Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.[1]

Један је од десет уметника који су излагали на првом Октобарском салону 1960 године.[2]

Од краја 1950-их до краја 1960-их аутор је споменика у иностранству, а после тога су његова споменичка остварења постављана широм Југославије. Био је професор Факултета примењених уметности и дизајна, а од 1985. до 1989. године ректор Универзитета уметности у Београду.

Године 1997. након његове смрти у Солуну је постављено његово дело „Менора у пламену 2“. Нандор Глид је био даровит уметник и за цртеж и графику.

Стваралаштво

уреди
 
Споменик страдалима у Дахауу

Аутор је многих споменика, од којих су неки:

Референце

уреди
  1. ^ „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1957-01-12. Приступљено 2024-01-26. 
  2. ^ „I Oktobarski salon”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1960-10-20. Приступљено 2024-01-28. 

Спољашње везе

уреди
Уметничка породица Глид
Нандор Глид—отац
(1924 — 1997)
Гордана Глид—мајка
(1936)
Габриел Глид—син
(1966)