Манастир Убожац

објекат и непокретно културно добро у Косовскопоморавском управном округу, Србија

Манастир Убожац или Рђавац је некадашњи српски православни манастир, чије се рушевине налазе у близини села Мочаре, недалеко од Косовске Каменице. Време његовог настанка није познато, а у научним круговима се његово подизање смешта или у средину 14. века или у доба отоманске владавине.[1] Ктитор је према предању св. Јелена Дечанска.

Убожац (Рђавац)
Опште информације
МестоМочаре
ОпштинаОпштина Косовска Каменица
Држава Србија
Врста споменикаманастир
Време настанка14. век
Тип културног добраСпоменик културе од изузетног значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе

Манастирски комплекс је делимично археолошки истражен и конзервиран у периоду од 1963. до 1966. године, а од 1990. године се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[1].

Манастирски комплекс

уреди

Црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице има основу триконхоса са правилним апсидама, нартексом и куполом, која је некада почивала на слободним носачима. У њеној градњи коришћено је правилно тесано камење, декоративно шарање коришћењем опеке, као и камени преплет од неканелиране траке[1].

Западно од цркве, налазе се остаци трпезарије која је имала подрум, северно и јужно су смештени остаци конака са тремом, а у склопу комплекса се налазе и две вишеспратне куле.

Датирање

уреди

Одсуство историјских података о манастиру, ствара проблем у његов датирању. Једини чврст помен о њему, потиче из 17. века и везан је за патријарха Пајсија I (16141647), који је рођен у његовој близини. Он је манастиру наменио, вратио и завештао рукописне књиге[1]. Сама основа цркве, као и њена спољашња обрада указују да је реч о споменику Моравске школе, насталог током последње трећине 14. века, под утицајем цркава из Душанове задужбине Светих Архангела.

Проблем у датирању у средину 14. века, представља чињеница да су цркве овог типа постале уобичајене тек у држави кнеза Лазара и то искључиво у севернијим деловима Србије, око Западне и Велике Мораве. Са друге стране, цркве подизане током отоманске владавине су грађевине једноставног облика, скромних димензија и без купола, насупрот монументалној триконхоналној грађевини у Убожцу.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Манастир Рђавац (Убожац) — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
    (из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Убожац, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди