Крстиња
Крстиња је насељено место на Кордуну, у саставу општине Војнић, Карловачка жупанија, Република Хрватска.
Крстиња | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Карловачка |
| Општина | Војнић |
| Област | Кордун |
| Становништво | |
| — 2011. |  82 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 14′ 39″ С; 15° 43′ 48″ И / 45.244216° С; 15.729921° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 176 m |
  Крстиња Крстиња на карти Хрватске | |
 Крстиња Крстиња на карти Карловачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 47221 Крстиња |
| Позивни број | +385 47 |
Географија
уредиНалази се близу границе са БиХ.
Историја
уредиКод села се налазе рушевине истоимене тврђаве, гдје је пребивало племе Ладиховића. Од 1572. у тврђави је боравила посада Војне крајине, а од 1585. до 1699. је под турском влашћу. У селу постоји храм Ваведења Пресвете Богородице, подигнут 1770, који је спаљен у Другом свјетском рату. Насеље је разорено током распада Југославије.[1]
Црква у Великој Кладуши служила је једно време за затвор Срба. Тако су усташе једном дотерале у цркву око 40 Срба са женама и децом из села Крстиња, срез Војнић ту су их мучили 4 дана, па их одатле одвели у село Мехино Стијење и побили.[2]
Крстиња се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.
Становништво
уредиПрема подацима из априла 2012. у насељу живи 17 људи.[1]
Крстиња је према попису из 2011. године имала 82 становника.[3]
| Националност[4] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 93 (93,93%) | 157 (94,57%) | 144 (81,35%) | 207 (91,59%) | 287 (91,69%) |
| Хрвати | 5 (5,05%) | 2 (1,20%) | 8 (4,51%) | 9 (3,98%) | 22 (7,02%) |
| Југословени | 25 (14,12%) | 8 (3,53%) | |||
| остали и непознато | 1 (1,01%) | 7 (4,21%) | 2 (0,88%) | 4 (1,27%) | |
| Укупно | 99 | 166 | 177 | 226 | 313 |
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1857. | 225 | |
| 1869. | 299 | |
| 1880. | 328 | |
| 1890. | 371 | |
| 1900. | 389 | |
| 1910. | 413 | |
| 1921. | 387 | |
| 1931. | 400 | |
| 1948. | 306 | |
| 1953. | 337 | |
| 1961. | 313 | |
| 1971. | 226 | |
| 1981. | 177 | |
| 1991. | 166 | |
| 2001. | 99 | |
| 2011. | 82 | |
Презимена
уреди- Берић, Срби
- Бунчић, Срби
- Вулетић, Срби
- Јузбаша, Срби
- Мартиновић, Срби
- Момчиловић, Срби
- Павић, Срби
- Рашић, Срби
- Хркман, Срби
- Шпановић, Срби[1]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в „Војнић: Момчило Шпановић убијен на Васкрс”. Радио-телевизија Републике Српске. 18. 4. 2012. Приступљено 19. 4. 2012.
- ^ Страњаковић 1991, стр. 170.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 10. 5. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори
уреди- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Литература
уреди- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
