Клокот (Витина)
насеље у општини Витини, Косовскопоморавски округ, Србија
Клокот (алб. Kllokoti или Kllokot) је село у општини Витина, у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија. Према подацима пописа 2011. године (по косовским подацима), у Клокоту је пописано 1.064 лица.[1]
Клокот | |
|---|---|
 | |
Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскопоморавски |
| Општина | Витина |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.064 (по косовским подацима) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 22′ 17″ С; 21° 22′ 28″ И / 42.37137° С; 21.37448° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Клокот Клокот на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Регистарска ознака | GL |
Село Клокот је седиште истоимене Унмикове општине Клокот издвојене из општине Витина.
У селу се налази црква Св. Петке.
Историја
уредиПоред села се почетком 20. века налазио извор киселе воде, добре за пиће.[2]
Порекло становништва по родовима
уредиПодаци из 1929. године[3]:
Српски родови:
- Караџићи (3 куће, слава Св. Никола); старином су као и њихов род Караџинци у Партешу. Ови су први побили колац у селу, досељени око 1780. године.
- Торлићи (7 куће, Св. Никола); досељени око 1780. године из Малесије заједно са Арбанасима села Љубишта и Доње Слатине као један род и настанили се у Доњој Слатини. Ту се после деобе преселе у Клокот. Кажу да су досељени као православни Срби.
- Стамболићи (2 куће, Св. Никола); сродили су се са Торлићима па их и урачунавају у њихов род. Старином су из Горње Слатине. Презиме добили што су по ферману из Стамбола владали у Слатини.
- Здравковићи (3 куће, Св. Никола). Пресељени из Цернице код Гњилана око 1835. године.
- Могиљанци (1 кућа, Св. Вартоломеј). Пресељени око 1835. године из Могиле као слуге. Потичу од рода Терзића у Могили.
- Лискановићи (2 куће, Св. Богородица); исељени око 1830. године из Дебелде. Живели су у Подгорцу и у Врбовцу, а у Клокот прешли на чифлук око 1840. године.
- Сиринићани (4 куће, Св. Ђорђе Алимпије). Старином из Севца у Сиринићкој Жупи, одакле су око 1840. године, бавећи се са овцама на паши у Горњој Морави, купили имање у Клокоту и настанили се.
- Цацини (1 кућа, Св. Врачи). Пресељени око 1840. године из Липовице код Гњилана бежећи испред Арбанаса.
- Бургијини (6 куће, Св. Јован). Око 1830. године исељени из Дебелдеја испред Арбанаса инастанили се у Подгорцу. И одатле су побегли из истог разлога и потом су живели у Пожарању и Чифлаку. У Клокоту су се настанили око 1850. године на купљеном имању.
- Грнчарци (4 куће, Св. Никола). Пресељени из Грнчара око 1860. године. Пре тога су живели у Врбовцу, али још раније су живели у Пожарању, где су им муслимани заузели имање. Старином су од Дебра у Македонији.
- Ценић (1 кућа, Св. Никола). Пресељени око 1870. године из Горње Слатине као слуге.
- Чифлачани (4 куће, Св. Арханђео). Пресељени из Чифлака око 1870. године на купљено имање.
- Чичанци (3 куће, Св. Ђорђе Алимпије). Старином су из Смире, као и њихови сродници у Трпезе, одакле су исељени због арбанашког зулума. Из Трпезе пресељени око 1885. године. Чичанцима их прозвали Арбанаси (чичан арбанашки: кукавац) зато што су се према Арбанасима, њиховим силеџијама, држали кукавички. Старо презиме им је Русић.
- Терзић (1 кућа, Св. Игњат). Старином из Горње Славковце, живели су као велики богаташи у Трпезу, где су им муслимани притиснули имање, потом били слуге у Чифлаку, а у Клокот насељени опет као слуге око 1895. године.
- Живкини (2 куће, Св. Никола). Старином из околине Косовске Каменице. Из Трпеза пресељени око 1900. године.
- Кисини (3 куће, Св. Никола). Пресељени као слуге из Пожарања око 1905. године.
Родови православних Рома:
- Сви су по даљој старини из околних места, осим једне породице која је досељена из Куманова. Укупно их је било 15 кућа.
Становништво
уреди| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце
уреди- ^ Резултати пописа становништва на Косову и Метохији
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 171, 172 и 173 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)[1][2]
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
уреди- СРБИ НА ОКУП! - Гњилане: Срби из околних села продају дедовину Албанцима (11.02.2014) srbinaokup.info (језик: српски)
